Реч и мисао

130 ГОДИНА ТИТЕЛСКЕ ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАДРУГЕ (1868-1998)

Доношењем Правила 3. августа 1868. озваничен је рад Тителске земљорадничке задруге, прве земљорадничке задруге на просторима данашње Војводине и Србије. Стога тителска задруга има почасно место међу нашим задружним организацијама.

Да се оснује ова задруга 1868. било је озбиљних разлога и потрба, пре свега, на прелазу из натуралне у робно-новчану привреду, у време материјалног пропадања српског народа у Угарској. Требало је водити бригу о националном опстанку. У новим друштвено-економским условима, насталим појавом капитализма, разорене су кућне задруге у Шајкашкој, а укидањем Војне границе 1873. оне су дефинитивно нестале. Шајкаше је то натерало да брже од других траже решења за свој економски и национални опстанак. Спас од пропадања нађен је у оснивању земљорадничке задруге. Чини се да су и органи аустријског министарства рата, из својих разлога, били наклоњени оснивању задруге. Оно је издавало наредбе о оснивању задруге 13. маја 1867. и 29. марта 1868, а 3. августа 1868. десио се завршни чин у формирању „земљоделске задруге у столном месту Тителу“ за територију ондашњег Шајкашког батаљона, Данас Шајкашке.

Прва Правила Тителске земљоделске задруге штампана су 1869. у Штампарији Игњата Фукса у Новом Саду. Прво председништво чинили су председник Михајло Крестић, потпредседник Ђорђевић, благајник Огњановић и перовођа Ђура Крестић, сви трговци из Титела. Задруга је за своје почасне чланове бирала истакнуте лчности као што су др Ђорђе Радић, уредник листа Сељак, новосадски новинар и економ Емил Чакра, професор Учитељске школе у Сомбору Никола Ђ. Вукичевић, уредник Панчевца Јован Павловић, др Светозар Милетић, поред неколико истакнутих шајкашких официра.

Задруга је имала своје месне одборе које су чинили чланови Задруге из појединих места са изабраним месним председништвима. Своје главне скупштине, по правилу две годишње, Задруга је одржавала сваки пут у другоме месту Шајкашке. Она је само именом, дакле, била тителска, а по значају и територији – шајкашка. Оснивачка скупштина одржана је у Тителу, а касније, редовне, одржаване су у Жабљу, Ђурђеву,Госпођинцима. Редовна скупштина 1870. одржана је 30. априла у Госпођинцима. На овом заседању Задруга мењаа име у Шајкашка земљоделска задруга и добија нова Правила.

Годишња скупштина Шајкашке земљоделске задруге 1871. заказана је за 29. април у Каћу, али није одржана, пошто се није окупило довољно заругара, па је договорено да се нова одржи 18. маја у Жабљу.

Међу историчаре задругарства забуну су уносиле неке одредбе из Правила, па су Задругу више држали пољопривредним удружењем него задругом. Разлике у схватањима говоре колико је Тителска земљорадничка задруга на самом почетку била организационо сложеније од задруга које ће касније настајати. Забуна је долазила и отуда што јој је на челу био један трговац, Михајло Крестић. Међутим, за његово име су везане све иницијативе и рад на унапређивању привреде и задругарства. Збуњују и одредбе које су предвиђале да Задруга има четири врвсте чланова: редовне, „основатеље“, беспларне и почасне, да има читаоницу и књижницу, заставу и печат, те, дакако, и службени, српски језик, да има одсеке за разне гране пољопривреде – од ратарства до подрумарства. Али, Задруга је и омогућавала члановима да се служе њеним „справама“, производима, добивањем семена, расада, дрвећа и др.

Задруга је тада схваћена као део укупног друштвеног и привредног ангажовања, па је као таква морала да окупља најразличитије чланство, од земљорадника до људи друштвеног и научно-просветног профила. Најважнији подухват Задруге на унапређењу пољопривреде требало је да буде оснивање пољопривредне школе, што је на скупштини у Ђурђеву и одлучено.

По свему овоме, рекло би се да је Задруга организована пре као научно друштво за унапређење пољопривреде, а не задруга. Баш то указује на ширину поимања ондашњих укупних друштвено-економских односа у Шајкашкој од стране њених чланова.

Нема сумње, Тителску земљоделску задругу основали су напредни привредници  који су имали искрену намеру да раде на унапређењу пољопривредне производње и квалитету ондашњег живота. Смрћу Михајла Крестића Задруга је почела да се гаси. Овај догађај задуго је одложио развитак задружног покрета у Шајкашкој.

Тителска земљоделска задруга и њена Правила можда и нису оставила значајнијег трага у животу земљорадника Титела и Шајкашке, али су бср показали путеве који су водили напретку, онда када су то видели само најнапреднији. У томе је и највећи значај Задруге, а то је, одиста, довољно да остане трајан пример, чији јубилеј обележавају само новине и новинари. На жалост.

Хрологија о настајању задруге

1857. – покушај оснивања централног пољопривредног друштва за Српску Војводину и Тамишки Банат у Темишвару;

1862. – Михајло Крестић подноси предлог за оснивање пољопривредне школе у округу Шајкашког батаљона;

1867. – наредба високог царског Министарства рата број 1674 од 13. маја;

1868. – наредба високог царског Министарства рата број 1209 од 29. марта;

1868. – доносе се 3. августа Правила о оснивању Тителске земљоделске задруге;

1868. – у Жабљу, 29. децембра одржана редовна скупштина Задруге;

1869. – у Штампарији Игњата Фукса у Новом Саду штмпана Правила Задруге;

1869. – у Ђурђеву 1. маја одржана трећа редовна скупштина;

1870. – у Госпођинцима на заседању редовне скупштине промењено име у Шајкашка земљоделска задруга и донесена нова Правила;

1871. – у Каћу заказана за 29. април редовна скупштина, која није одржана и заказана нова у Жабљу за 18. мај;

1873. – умире Михајло Крестић и Задруга почиње да се гаси;

1875. – позвани Шајкаши да закажу скупштину Задруге и да обнове њен рад;

1884. – у Жабљу одржана једна скупштина Задруге на којој је покушана обнова њеног рада, али без резултата.

(У: Шајкашке новине, Друштво Шајкашка, год. 5, бр.7, 17. септембар 1998, стр. 8, уредио мр Бошко Брзић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *