(Свако) дневник

„ЗВУЦИ ШАЈКАШКЕ“ МЕЂУ НАМА

Овог врелог лета Народна библиотека „Стојан Трумић“ из Титела обогатила је свој књижни фонд и фонд Завичајне збирке невеликом по обиму , а врло значајном по садржају књигом универзитетског професора у пензији Томислава Братића – „Звуци Шајкашке“. Књигу је издала, званично, Библиотека, али је штампање финансирао Покрајински секретаријат за културу АП Војводине. Књига је посвећена […]

(Свако) дневник

У ТИТЕЛУ ОТВОРЕНА САМОУСЛУГА ЗА ПРАЊЕ ВОЗИЛА

У суботу, на Усекованије, у Тителу је отворена самоуслужна перионица за кола, камионе и тракторе. Радослав Чавић (27) частио је своје суграђане и путнике намернике бесплатним прањем возила током целога дана на отварању Самоуслужне перионице „Чавић“ у Тителу. Перионица се налази, како Титељани воле да кажу, на главном шору и то, још, у горњем Тителу, […]

Реч и мисао

СЕЋАЊА ТОМИСЛАВА БРАТИЋА

(Прилог историји музичког живота у Тителу) Године пролазе, време неумитно одлази, генерације се смењују. Свака за собом оставља, више или мање, трагове везане за политички, економски или културни живот. Промене се догађају и у животу човека, и што више стари, више се окреће прошлости. Сећања му постају све дража и лепша. Без намере да својим […]

Записи

ЏАМИЈА

Потиче од арапске речи gāmi и значи „онај који скупља, који окупља свет, народ“. У западном свету користи се  назив мошеја, према, такође,  арапској речи mesğid у значењу „место где се клања“. Прву џамију подигао је 622. оснивач ислама, Мухамед, у Куби код Медине (после прогонства из Меке). Првобитно је била ограђено двориште уз чији […]

Записи

КОКЕ НОСИЉЕ ВИРУСА И БОЛЕШТИНА

(Око Титела ничу дивље депоније) Из било којег правца да долазите у Тител, с банатске стране преко Тисе, из рита, преко брега, од „лочке кривине“, добродошлицу ће вам пожелети стрепто, ехино, стафило или друге коке носиље болештина садивљих сметлишта на периферији вароши тителске. Колико ће милиона нас и вируса бити у центру вароши у будућности? […]

Реч и мисао

Онострани Срби и Срби пречани у виру цикличног и линеарног времена (2)

(Прилог за монографију генерације матураната Крагујевачке гимназије школске 1967/68. године) (2. наставак) У остваривању својих националних права у крајевима који су вековима потпадали под угарску управу Срби су показали истрајност и дочекали 1918. остварење замисли коју су тако јасно исказали  на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године. На опстанак српског народа са ове и […]

Реч и мисао

Онострани Срби и Срби пречани у виру цикличног и линеарног времена (1)

(Прилог за монографију генерације матураната школске 1967/68. године Крагујевачке гимназије) (1. наставак) Најважнији догађај у историји српског народа северно од Саве и Дунава у XIX веку био је Народни покрет у револуционарној 1848/9. години. Народни покрет Срба у Аустрији 1848/9. био је део европске социјалне и политичке револуције, а на своме простору и наглашени национални […]

Реч и мисао

Онострани Срби и Срби пречани у виру цикличног и линеарног времена

(Прилог за монографију генерације матураната школске 1967/68. године Крагујевачке гимназије) Увод Када сам 1968, после Крагујевачке гимназије, пошао „путем којим сам морао ићи“ нисам био сигуран докле ћу стићи. У Гимназији сам полагао завршни испит из географије код професора Живадина Степановића Степе, после сам намеравао да се упишем на студије историје, а завршио сам на […]

Записи

ОТКРИВАЊЕ НЕОТКРИВЕНОГ

Подно Тителског брега, у кориту реке Тисе, близу Титела, сахрањен је заједно са својим благом хунски каган Атила Бич Божји. Ова прича, међутим, у блиском је сусрету са легендом и маштовитим авантуристима, ловцима на скривено благо. Истина је да су се све до пропасти аварског каганата (око 800. г.н.е.) на овом простору смењивала турско-монголаска племена […]

Записи Некатегоризовано

ДВА ВЕКА ХРАМА У ВИЛОВУ

(Храм Светог велемученика Стефана Дечанског) Вилово је смештено уз саму западну страну Тителског брега, на плавинама Великог сурдука и сурдука Стражилово. У време формирања Шајкашког батаљона Вилово је са осталим насељима било повезано скелом на Виловачкој бари, па отуда и презиме Скелеџић у Вилову. Касније је подигнут насип, не зна се када, али се помиње […]