Укосо

ДРУМ – ЏАБА СТЕ КРЧИЛИ

Пут који води на исток, преко Тисе у Банат, пролазио је, и данас пролази кроз Тител. А, полазио је стари друм од Петроварадинског шанца. И био је важна саобраћајница. Све до изградње новог пута од Новог Сада до Зрењанина. Раздаљина између Новог Сада и Титела и даље је иста, али је стари друм краћи. „Украли“ су му десетак километара. Путари сада његов почетак рачунају од „каћке петље“. До центра Титела дугачак је 37 километара.

Уз асфалтирани коловоз има, боље рећи било је, са обд стране, у ширину, још по десетак метара „државне земље“. Рубом тог простора негда је био дрворед. Засадили су преци заштитни и украсни „зелени појас“ на ползу будућих нараштаја. Било је онде багрема, јасена, јавора, дафина и лишћара карактеристичних за нека друга поднебља. О томе сведочи шибље прорасло на местима посеченог дрвећа. Доскора се могло видети и по које стабло.

Путари током године с времена на време „шминкају“ пут и око њега. „Крпе“ асфалт, косе траву, крече… Освану и обновљени „знакови поред пута“. Али, сви знакови и не омркну. Неки лоши људи их однесу, ваљда за успомену. Није мајмун крив што је од њега постао човјек – рекао би Пајо Канижај.

Овог пролећа путари су додатно улепшавали друм. Од пружног прелаза између Будисаве и Шајкаша, па до „хладњаче“ у Тителу „тарупирали“ су и крчили остатке некадашњег дрвореда. Е, тај им је посао био залудан. Џаба су крчили. Пркосна се природа није дала. Изданци дрвећа поново су ижђикали.

Узалудан посао радили су пре две-три године и у бившем Специјалном резервату природе „Тителски брег“. Између железничке пруге и пута, на некултивисаном потесу од „хладњаче“ до Лочке кривине, посадили су (мислим) сибирски брест. поставили су и таблу на којој је писало: „Овај дрворед посадили су…“. Брест са осталом шикаром недавно су „истарупирани“ и искрчени. Табла је нестала много раније.

А паори, што имају њиве поред друма, почели су (како који) пре путара да крче шибље. А пре тога су посекли дрвеће. Проширују свој посед на уштрб друма. Увек им је мало своје земље. Крадуцкају по који хват државне. Све до банкина. Не би ли убрали који метер летине више.

„Тарупирањем“ и крчењем дрвећа уз друм, поред остале штете, птицама грабљивицама и осталим „чистачима природе“ одузимају право на гнезда.

Роберт Г. Ингерсон сматра да „у природи нема ни награда, ни казни – постоје само последице“, а по Вилијему С. Џилберту „човек је једина грешка природе“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *