Записи

ЕНГЛЕСКИ БРЕСТ У ШАЈКАШУ

(Пошто је природна реткост стављен је под заштиту државе)

Пре неколико година дуж главне улице у Тителу засађен је велики број садница платана, неколико бреза и црногоричиног дрвећа. А онда је почело страданије дрвореда. Од стотину стабала, данас (још) животари петнаестак платана, две тује и четири брезе. Закони вандализма су јачи од закона природе!

Што је код других сасвим обична појава, овим крајевима је свако дрво злата вредно. Показала је то и одлука Скупштина општине Тител да  „Енглески пољски брест“ (Ulmus procera muench) у Шајкашу прогласи природним спомеником као редак примерак биљног света. Ова врста дрвећа била је захваћена такозваном холандском болешћу од које је страдала већина старих брестова на овим просторима.

Шајкашки брест је један од најстаријих очуваних примерака у Војводини. Процењује се да је стар око 160 година и још је виталан и здрав, мада му је трулеж на неколико места напала дебло и гране. Овом старини је свакако потребна нега и помоћ стручњака, како би се сачувао од „угинућа“. Његова висина од 20 метара, обима дебла 4,20 метара и распоном круне 17х16 метара чини га импозантним и неуобичајеним дивом у царству прорећених војвођанских шума.

Брест се налази у дворишту куће Тиме Добрића, који ће се о њему бринути у складу са Законом о посебној заштити делова природе. Ова природна реткост има своју велику научну, васпитно.образовну, културну и туристичку вредност.

Да ли, баш, сви тако мисле?

(Шајкашке новине, Жабаљ, бр. 3,август 1990, стр. 10)

Трагом новинских написа

ОСУШИО СЕ ШАЈКАШКИ ГОРОСТАС

Са десне стране пута, на излазу из Шајкаша према Вилову, пролазник не може, а да не примети огромно суво стаблочије црне гране сабласно делују наспрам зелених крошњи осталог дрвећа. То је чувени брест, донедавно најстарије живо дрво у Војводини. Налази се у дворишту Тиме Добрића и достојан је сваког поштовања. на метар и по висине обим му је око пет метара, а стабло је високо око 20 метара. Тима каже да су му старији причали да је овај брест стар 600 година.

Многе легенде су везане за ово дрво. Једна од њих каже да је неки турски војсковођа одмарао своју војску у дебелој хладовини испод два огромна бреста кад је ишао да покори Бачку. И заиста, недалеко одавде био је још један овако стар брест, посечен пре тридесетак година.

Шајкашком старом горостасу су, нс жалост, одбројани дани. Задњи пут је комплетно стабло олистало у години бомбардовања наше земље од стране НАТО пакта. Тада још нико није наслућивао да је то почетак његовог краја. Спаљивање огромних количина нафте у новосадској рефинерији овај старина није издржао, па је почео да вене. Већ следеће, 2000. године листови су се појавили на свега 20 одсто грана. Ове 2002. на гранама бреста нема ни једног јединог листа.

Дрво је суво и ту истину морамо прихватити. Тима ће морати да га уклони, хтели ми то или не, због властите сигурности и сигурности пролазника. Али, како га уклонити а да не остане какав-такав материјални доказ о овом изузетном споменику природе?

(Н(икола) Т(урајлић), Тителске новине, Тител, 16. јул 2002, бр. 15, стр.4)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *