Укосо

ИМЕНА

Лично име је ствар сваког појединца, односно, његових родитеља. Међутим, име неке институције је општа ствар. Културолашки чин, или, ако се хоће, и део националног идентитета.

Почетком 90-их, тителска власт образовала је Комисију за измену назива улица, тргова и осталог. По њиховом мишљењу, састав Комисије био је Компетентан. Предлози су урађени. Утом се променио и састав властодржаца. Локални „наполеончићи“ игнорисали су предлоге и предлагач је био заустављен. У првим борбеним редовима против измене назива улица био је Савез бораца.

Недуго после, ученик са сведочанством првог разреда СТШ „Ђорђе Бешлин“ у Тителу, у истој школи и код истих професора, уписује се, с јесени, у други разред СТШ „Милева Марић“.

Није невоља што је име промењено (ко зна које по реду), јер је то (још) САМОУПРАВНО право људи у школи, него је невоља што СУБНОР и тадашња општинска власт против тога нису имали ништа, односно, нису ни они били против таквог самоуправљања. Ових дана, у најбољем маниру бољшевичке традиције, неки од тих истих „бораца“ кривицу сваљују на члана комисије која никада није одлучивала! На упозорења потписника ових редова о овој работи, председник удружења бораца, Павковић, слегнуо је раменима.

Ипак, невоља је што су школи дали име Милеве Марић. Ево два од неколико разлога против. Прво, по онима што нешто значе у свету историје науке, какав је др Драган Трифуновић, о првој школованој српској математичаркиданас има „пуно претеривања, нетачности, слободних закључака и анализа (…), а са очигледном намером да читалац добије утисак да се Алберт Ајнштајн користио Милевиним знањима“. Трифуновић каже да много људи овог дела Бачке већ закључује „да Ајнштајн не би ништа постигао, да није било наше Милеве“.

О Миеви Ајнштај, рођеној Марић, ни новосадски научни скуп 1994. није дао позитиван одговор о њеном тобожњем коауторству у научним радовима Алберта Ајнштајна. Др Драган Трифуновић и тада је сасвим одређено рекао: „Милева Ајнштајн припада женама које нису иза себе оставиле објављено своје дело (…), верујемо да ће у историји наука остати стално записано да је Милева Ајнштајн за време студија и у првим, и те како важним годинама рада помагаласвоме супругу“. Прва српска учена математичарка, Милева Ајнштајн, била је, без сумње, одана супруга великог научника, али целог живота несрећан човек.

Друго, невоља је што се школа зове Милева Марић, а не Милева Ајнштајн. Она се (после удаје) до краја живота презивала и потписивала: Ајнштајн! И на њеном гробу, док је постојао, писало је Милева Ајнштајн. И још нешто. Прецизном оку није промакло последње слово у називу изнад главног улаза у школу. Да је Милева на фирми добила њено удато презиме, не би било проблема са изгледом слова Ћ. Овако, остаје нам да читамо МАРИЂ.

Није спорно: име је заштитни знак. Но, до квалитета се стиже умећем. Затражите у јапанском ресторану шопску салату. То је питање укуса, а оно је, такође, врло важно. На вама је да пробате.

Салата је лепа само док се чека.

(Тител данас, бр.03-04, 1997.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *