Реч и мисао

ЈАВНИ ПРОТЕСТ (Питање замена имена улица)

Замена назива улица било је у Тителу после Другог светског рата некада више некада мање, али непрестано. Једна улица била је улица и Милована Ђиласа, Едврда Кардеља и 29. новембра. Последњих година ваљало је опет мењати имена неких улица. Мали тителски политичари нису никада хтели да не оставе трага у овом послу. Комисије су редовно предлагале ревизије назива улица и уједначавање критеријума њихових именовања. Народна имена улица нису могла бити прихваћена, јер су најчешће подругљива, Шијачки шор, Слепачки шор, Бикара, Ледине и Сурдук, на пример. Имена општих вредности је толико да је тешко определити се за она која би добили предност. Случајним решењима Тител је добио улицу Шандора Петефија, али не и Петра Другог Његоша, Јаноша Арања, а не и Вељка Петровића, Ђорђа Доже, али не и Карађорђа. Најбоље решење би било да улице добију имена знаменитих Титељана и Шајкаша. Да улице добију и имена угледних Шајкаша договорено је стога што је Тител био седиште Шајкашке, а и много пре тога, бар од Римљана, био је административно и стратешко средиште територије улива Тисе у Дунав. По тим предлозима улице је требало да добију и песник 15. века Јанус Панонијус, који је био и препозит тителског каптола, капетан Стефан Продан Штета, који је 1695. погинуо са 800 бранилаца Титела, Доситеј Обрадовић и Вук Караџић, чија дела имају трагове у ТителуЈован Рајић, који је знатан део живота и стваралаштва провео у манастиру Ковиљу, историчари Аврам Ђукић и Јожеф Тим, негдањи становница Титела, научни и јавни радници Михајло Рашковић, први професор хемије на београдској Великој школи, Светозар Зорић, први професор машинства на београдском Техничком факултету, проф. универзитета Јован Туцаков, Лазар Пачу, министар финансија Србије, композитор Петар Коњовић, глумац и драмски писац Милош Цветић, мађарски песници Ласло Гал и Миклош Радноти, мађарски политичар Ерне Бајчи Жилински, гроф Армин Лајнинген, градитељ насипа за одбрану од поплава Тисе и Дунава, пројектант и градитељ канала за исушивање ритова и пројектант пруга од Новог Сада до Титела и Бечеја. Договорено је да се улицама Лукијана Мушицког и Мошоринској врате имена. Једна улица требало је да добије име Милоша Црњанског, који се замало није родио у Тителу. И последња комисија је усагласила ставове и предложила измену већине назива улица. Радећи на томе предлогу договорила је да измена назива улица никако не сме бити условљена идеолошким опредељењима, већ само жељом да се Тител именима улица одужи људима који су га задужили. Један или два члана комисије својевољно су, међутим, изменила предлог комисије и упутила га Скупштини општине, која је прихватила такву верзију предлога, а да и није знала прави предлог комисије. По томе предлогу, Тител је добио улицу Јожефа Тима, али не и Аврама Ђукића. Није враћено име улици Лукијана Мушицког, а та добила је име Армина Лајнингена. Улица коју је требало да добије Армин Лајнинген је она где су копани канали и која води ка прузи коју је пројектовао. Баз улица су остали Јован Туцаков и Аврам Ђукић. Две улице су добиле пежоративна имена (погрдна, прим. Д.К.), Сурдук и Ледине.

Они који су изменили предлог комисије о измени назива улица нису само злоупотребили договор, него су дали, или утицали, да се начине табле са именима улица само латиницом. Сада Тител има улице Доситеја, Јована Рајића, Лукијана Мушицког, Вука Караџића, Книћанинову, Михајла Крестића, Михајла Рашковића, Светозара Зорића и других само латиницом. Има Титељана чије је писмо латиница; Мађара, Хрвата и Словака, а да их и нема, треба да су латиницом и ради намерника који дођу у Тител, а не знају ћирилицу, да им се олакша читање назива улица. Уосталом, између два светска рата тителске улице имале су табле са називима улица и ћирилицом и латиницом. Недозвољиво је, међутим, нехумано је, срамно и антицивилизацијски што су табле са називима улица начињене само латиницом, а не и писмом највећег дела становништва, ћирилицом. Не верујемо да се могу замислити називи улица само латиницом у Грчкој, Русији, Бугарској, Египту, Тунису, Индији, Кини или Јапану и још много гдегде. Они који су дали да се начине табле са латиничним називима улица Титела огрешили су се и о прве тителске посланике Лазу Костића, Светозара Милетића и Мишу Димитријевића, али и све после њих. Огрешили су се и о мађарског историчара Јожефа Тима, негдањег тителског среског лекара, који је писао Србима искључиво ћирилицом. Они који неће да знају да су у Тителу писменост учили ћирилицом Лукијан Мушицки, Светозар Милетић, професори универзитета Мира Биједић, рођ. Михалџић, РАда Чурић, Стеван Јовановић, Славко Кркљуш и Тихомир Ђорђевић, да буду поменути само покојници, учинили су најружније, да им се Тител одужи таблама са називима улица латиницом.

Може се и мора се уважавати свачије опредељење да буде против Срба, њихове земље и њиховог писма. Потписници овог ЈАВНОГ ПРОТЕСТА немају ништа против било чијег опредељења, и оног против ћирилице, али не прихватају ни по коју цену, јер их на то нису овластили гробови њихових предака, недемократски посрупак у именовању улица и са гнушањем осуђују постављање табли са именима улица само латиницом. Они немају начина да позову на одговорност оне који су својим наопаким одлукама осрамотили Тител и Титељане и, истовремено, злоупотребили и осрамотили чин посредног демократског одлучивања наметањм властитих једноумних мишљења и интереса. Потписници знају да за послове именовања улица и одлучивања каквим ће писмом бити начињене табле са аименима улица треба знања, много знања, апуаноа храбрости и највише политичке мудрости, и добро знају да ће својим поступцима починиоци оваквих политикантских послова у Тителу завршити политичку каријеру запамћени само по томе како се у политици не сме радити. Најмање им је жао што ће Тител и Титељани морати да плаћају њихову наопаку работу својим новцем, јер је то цена учења грађанског и демократског начина живота, али им није жао што ће неки њихови суграђаниаа бити упамћени у политици само по томе што нису ни покушали да нешто од тога науче, што им је ближи начин политичког рада коајаи би потписници желели да га никад и није било.

немајући другог начина да осуде поступак оних који су злоупотребили положај за протурање својих назналачких мишљења и одлучивали о називу улица и постављањем табли само са латиницом, потписници овог ЈАВНОХ ПРОТЕСТА осуђују ове нецивилизацијске акте. Они су уверени да ће ови срамни акти остати трајна мрља политичког живота Титела, али и трајна опомена онима који часне политичке послове у служби грађана не смеју злоупотребити, свеједно да ли из незнања или из пакости.

У Тителу на Сретење 2003.

Напомена: следи десет потписаних грађана Титела.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *