Записи

ЈУНАК НАШИХ ДАНА

(Прилози за биографију тителског конвертита)

Каже се Цица са два лица. Пошто је именица мушкога рода, нека се јунак наших дана зове Цицко. Пристајало би му и Јуриј, тј. онај што вечито нешто јури. Или… У детињству читао је стрип о Циску Киду.

Када је пубертетлија постао пунолетни адолесцент и најбољи ђак у разреду, за награду су га примили у Партију. У времену славе, СК је отверао кадровске картоне, па је у рубрику „каријера“ Цицко уписао директорско звање. У смирају комунистичког доба започело је његово занимање за Синдикат. Затим се све мање хватао за Чекић, а све више се држао Српа.  Нарочито када је пољопривредни мнистар био Стево (Мирјанић) од Семберије.

Са сељацима из Бачке и околине Цицко је, протестујући, док је сељацима говорио министар за њихова питања, проливао млеко пред Савезном скупштином. Падала је киша. „Киша пада, ја се клизам на путу у комунизам“(Ршум). Цицко је држао кишобран. Да министар Ство не покисне. И Савез сељака је киснуо, и клизао се, док је чекао свог „веселог“ вођу. Он је, међутим, на стражња врата скупштинског здања клиснуо за Панчево. Дому своме, да не покисне. „Да ми је сад да га у’ватим. Весела му мајка!“ – говорио је, са закаснелом памећу, Жаре Штипало, коме је тада под Брегом три воза покошене детелине покисло.

У то доба, у сумраку комунизма, засветлуцала је и нама демократија и вишестраначје. Народној сељачкој странци Цицко је претпоставио Срп и Чекић у облику руже. Асетио се и кише. Он би да се клиза. И оклизнуо се кандидат за длегата на Конгресу Уједињења. На путу за Центар „Сава“, преко Титела. Заобишао га је и О/х/О/ Еспеес. Сутрадан је поранио да не закасни на воз за Демократску Странку. Била је субота. Пијачни дан. Трговало се. Више то нису, оне старе, „поражене снаге“. Напротив, СПС је, вели Све По Старом. А власт је кандирано воће. Пожелео је демократа Цицко пречицом ДСС-а у ДЕПОС, па правац Нови Сад. У клупе „бановине“. Ћорак! Прва, демократска, љубав заборава нема. „Заједно“ испуњава добре жеље с поклоном од радикала. У зубе се не гледа. Кратко се, пак, сладио. Можда и зато што је колаборационисао са „радикалима“.

Вук у Савезној влади, лисица у Ковиљу. Следећа лука Добре вајде могла би бити СПО, мислио је. Дунавом од Ковиља до Титела, иако је у ноћи Тишине (изборне) све до јутра децембарског остављао трагове (летке), доживео је бродолом. Ни демократе за њ више нису трећа срећа. А Лука Спаса? Коалиција?

Онај што је негде на задња врата клиснуо, данас се из Панчева на Велику Капију вратио у Београд. И кише опет падају. И стари кишобран треба оравити. Да нови министар не покисне. Хемија је чаробни штапић. Од гараве начини плаву.

(Војводина, Нови Сад, 2001, 10-11. фебруар, стр. 7)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *