Записи Некатегоризовано

МАЂАРСКИ НАЗИВИ ШАЈКАШКИХ СЕЛА

На почетку Другог светског рата мађарске фашистичке трупе прешле су 12. априла 1941. нашу границу и ушле у Суботицу, а 13. априла у Нови Сад и окупирале целу Бачку. На челу Треће (јужне) мађарске армије, којој су биле подређене све јединице које су учествовале у нападу на Југославију, био је генерал-лајтнант Елемер Горонди Новак. ОКупатор је дошао са унапред израђеном политичком концепцијом и од првог дана ју је спроводио у пракси. У једну од тих мера спадало је организовање војне управе. Она је представљала грађанску администрацију под војним директивама. То је требало да значи прелазни облик управног система дотдашње (сада већ окупиране) државе на сопствени, мађарски систем грађанске администрације. Фашистичка Мађарска је од првог дана окупацију југословенске територије третирала као „ослобођење“ и овде се понашала као суверен. Према међународном праву акти које су предузимали прадстављали су злочин злоупотребе тог права.

У оквиру административних подела данашња Шајкашка припала је новосадском округу и одељена је на жабаљски и тителски срез. Имена шајкашких села поново су мађаризована, тј. враћени су им називи из врмена Аустроугарске.

Срез Жабаљ: Госпођинци – Boldogaszszonufalva; Ђурђево – Sajkásgyörgy; Жабаљ – Zsablya; Надаљ -Nàdalya; Чуруг – Csúrog.

Срез Тител: Будисава – Tiszakálmánfalva; Вилово – Tündéres; Гардиновци – Dunagárdony; Горњи Ковиљ -Felsőkabol; Доњи Ковиљ – Alsókabol; Каћ – Káty; Лок -Sajkáslak; Мошорин – Mozsor; Тител – Titel; Ковиљ Свети Иван (Шајкаш) – Sajkásszentivan.

После протеривања окупатора местим су враћена изворна српска имена, али недоследности је било код Ковиљ Светог Ивана (данас Шајкаш). И после Првог светског рата када су шајкашким селима враћена имена Ковиљ Свети Иван назван је Шајкаш правдајући то називом за становника Шајкашке. Незнање или нешто друго, тек назив овог насеља представља први део сложенице мађаризованог имена Ковиљ Светог Ивана -Sajkásszentivan (Шајкашсентиван).

(Равница – интернет магазин, 2009)

П.С. У складу са позитивним прописима Републике Србије, а у знак добросуседских односа, мултикултуралности и мултијезичности и суживота у нашој средини на улазима у насеља су 2020. постављене двојезичне табле са називима насеља на српском и мађарском језику.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *