Укосо

НОВИНЕ

Због чега новине? Зато, јер је дан без новина исто што и чорба без мирођија. Зато, јер су новине тековина грађанског света. Можете да их волите или не, али их никада не остављате са осећањем равнодушности. Оне су огледало, слика и човека и друштва.

На појаву модерне штампе, поред осталог, али највише, утицала је епоха просветитељства. Иако су новине настале у 17. веку, њих су понајбоље обликовали просветитељи и енциклопедисти 18. века. Просветитељи су оптимистички гледали на будућност. Дубоко суверовали да се кључна решења свих битних питања човекове среће налазе у свету ума и разума. Новине су им и те како послужиле за просвећење људи.“Разум мора бити наш највиши судија и водич у свему“, писао је Џон Лок. Великани просветитељства у Француској нису признавали никакав ауторитет сем знања и разума.

У 19, а нарочито у 20. веку, наступа време инструмен- тализације и злоупотребе штампе. О овој промени рекао је теоретичар Бихер: „Новине су се из установа за објављивање вести претвориле у носиоце и вође јавног мњења, у борбено средство партијске политике“. Неки то зову „индустријом свести“, а „индустријско обликовање ума“ траје већ једно столеће. Нарочито су тоталитарци у Италији, Немачкој, СССР-у, земљама социјалистичког лагера, Франковој Шпанији, а делом и у Југославији правили од новина (наравно и од радија и телевизије) оруђе масовне пропаганде уз чију су помоћ усмеравали понашање становништва и градили једноумље. „Публика може да чита, да слуша и да гледа, али не и да суделује у одлучивању о битним друштвеним питањима“, приметио је за ту штампу с разлогом Драган Коковић.

Појава жуте штампе која „повлађује укусу публике“ повећава тираж, снижава стандарде, а од читалаца чини пасивне и малолетне, дајући им – при том – могућност да у „писмима читалаца“ кажу шта им је на срцу. На жалост, све је више таквих новина.

У новинама, на радију и телевизији често раде несвршени гимназијалци и вечити студенти. Од таквих се може тражити и очекивати манипулација, површност, вулгарност, незнање, афирмисање лоших вредности, охрабривање медиокритета, конформизма, пасивизација.

Новинар мора да каже шта се десило. Не сме да лаже и измишља. „Мисмо само коректно вршили своју дужност“, објашњавала је Катарина Грејем, власница Вашингтон поста, после провале афере Вотергејт. Амерички новинари „вршећи своју дужност“ били су, и морали су бити дужни да кажу јавности чињенице и подстакну јавну дебату. Сложићете се са госпођом Грејем да је „обавеза новина да обавештавају, а не да боје живот у ружичасто“.

Новине се праве за један дан, воле да кажу једни, али да оно што није било у новинама није се ни догодило, кажу други. Ако је тако, а сумњам да није, онда се у Тителу последњих 50 година ништа и није десило. Није било ловина. Сада када су се појавиле Тителске информативне новине Тител данас, треба их љуљати. Родитељи из Друштва пријатеља Титела не могу сами. Пошто се у њима јављају интенције умности (политика истине, једнакости и слободе), а не политика обмана, неједнакости и фиктивне слободе, Тител данас није по вољи ни „црвеној опозицији“, нити „шареној (црно-белој) власти“ у Тителу.

Погледајте кроз прозор. Виде ли се светла ума? „Прозор у свет може се затворити новинама“ – рекао је Станислав Јежи Лец. „Читање квари вид. Добро виде само неписмени“ – одговорио је Габријел Лауб.

Читати новине или не, одлучите сами. Дотле отворите прозор.

До гледања. Видимо се. 

(Из: Тител данас, огледни број 05, година 2, 1997.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *