Укосо

ОБАВЕЗЕ

Много је обавеза пред свима. Било да су оне радне, војне, пореске, моралне, свечане, брачне или породичне, уистину их је много. 

при самом помену речи обавеза, човека обузимају најразличитија осећања. Пријатна и она друга. Чешће она друга. Тада га подилази језа. У грудима га стеже, тескобно му је, на глави му се коса диже. Старијим Титељанима још се кости леде када се сете послератне обавезе испоруке ђита. Било је: ако не испуниш обавезе остајеш го к’о црквени миш, одговориш ли неодеш на „псеће гробље“, како је то умео да каже један писац. Млађи се сећају веселије, а залудне, свечане обавезе регрута Њему и Његовом самоуправном атару. Смутноје време.

Има, међутим, обавеза непролазних до испуњења. Онај који их избегава неће проћи кроз рајска врата светога Петра, а пред потомцима нико га не може оправдати. 

Ни Титељане, ни Тител нико не може ослободити неких обавеза.

Срби, Шајкаши и Титељани започели су 1848. стварање Војводства Србије. Платили су за њега високу цену. Знају се имена 1511 жртава сахрањених на гробљима Мошорина, Вилова, Лока и Титела током Народног покрета 1848-9 године. Век и по чекају споменик пали на бојним пољима и избеглице које су далеко од родних кућа косиле болести. Подизање споменика тим људима може се одлагати, и тренутно одложити, али се обавезе према њима не може нико ослободити. Смеју ли они који данас живе у српској Војводини да забораве оне који су изгубили животе за њу?

Први тителски посланик био је Лаза Костић. Песничким делом он је себи за живота подигао најтрајнији споменик. На реду су Титељани и Шајкаши да се о 125. годишњици његовог избора одуже и своме првом посланику и својим прецима који су, бирајући га, однели највећу победу у спрпској политичкој историји. Споменик њему раме уз раме чека и Светозар Милетић, други по реду српски посланик [у Угарском парламенту].

Што је избор Лазе Костића за тителског посланика био онолико величанствен допринео је тителски трговац Михајло Крестић, који је био члан Главног одбора Војводства Србије 1848-9, а потом и председник тителске Српске читаонице. Умро је пре 125 година у Вилову на испраћају шајкашких бирача, пошто су изабрали за посланика Лазу Костића. Михајло Крестић је 1862. водио акцију за оснивање пољопривредне школе у Шајкашкој, а 1868, пре 130 година, основао је у Тителу прву српску земљорадничку задругу. Манчестер је пре коју годину обележио 100-годишњицу задругарства у Свету.Тител ће по свој прилици, дочекати 130. годишњицу и без споменика Михајлу Крестићу.

На Митровдан ове године биће 80 година од уласка српске војске у Тител. Окупатор је 1941. уништио спомен плочу на православној цркви Титељанима погинулим на Солунском фронту. Биће ускоро 55 година откада Титеељани дугују обнову спомен плоче. Била је обавеза победника у Другом светском рату да врате стару спомен плочу, али како ће када нигде нису урезали у камен ни имена погинулих у Другом светском рату.

Где смо ми то? Зар смо стабло без корена? Историја и традиција не почињу од нас, али рачунају на нашу обавезу. Не будемо ли водили рачуна о обавезама, затрће нам се ттрагови са ових простора.

Још и ово: није ново увек и лепо. Лепи улаз у апотеку у стилу сецесије, задужбине Соколског друштва за подизање Соколског дома, замењен је хладним и ружним металним. (Узгред, од ренте и продаје те зграде могла се одавно изградити спортска хала без ичијих дарова). Примера има још. Упореди ли се данашња зграда Скупштине општине са Градском кућом (данас су онде библиотека иГалерија), закључак је исти: старо је лепше. Обавеза је Титељана да чувају и очувају природну и животну средину за оне који долазе после нас. Одрекнемо ли се свих обавеза, завршићемо на неком новом „псећем гробљу“, и ми и сви наши у будућности.

Обавезе, како то претеће звучи. На први шум само.

(Тител данас, бр. 08-09, год. 2, 5. јуни 1998.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *