Записи

ОПИС ГРАДА ТИТЕЛА (Евлија Челеби)

(ПУТОВАЊЕ ПО БАЧКОЈ 1665. ГОДИНЕ)

И овај град  подигао је господар града Београда. На латинском језику Тител значи… Освојио га је Сулејман-хан 932/1526. године акцијом Ибрахим-паше. Више пута је падао у руке невјерника, али су га дефинитивно освојили (други) везири Ахмед-паша и Улама-паша.

То је војводалук на територији сегединског санџака. Има градског диздара са двадесет чланова градске посаде, пуномоћника кадије (наиб), тржног надзорника (мухтесиб), јањичарског сердара, повјереника за царине (емин), повјереника за харач (харачага) и грађевинског повјереника (мимарага). Његов муфтија (šeyhu ‘l-islam) налази се у Београду, а овдје је замјеник представника шерифа  (nakibu ‘l-ešraf kaymakami).

Облик тврђаве. То је мала шетвороугаона тврђава која лежи на равном и зеленилом обраслом простору ондје гдје се велика ријека Тиса улива у матицу ријеке Дунав. У опсегу има хиљаду корака.

Ту постоје три муслиманске богомоље. Од тога су… џамије, а остало махалски месџиди (zaviye). Налазе се три медресе, двије текије, четири основне школе за дјецу-почетнике, један пријатан хамам и … безначајних ханова, те пространа чаршија и базар са осамдесет дућана. То је веома богата скела на којој има три стотине складишта за со као и складишта за остале производе, јер у овај шехер долази камена со из рудника соли који се налази у Ердељу. Одатле де она превози у град Деве* у Ердељу, а затим у град Липову** лађама ријеком Мориш. Лађе из Мориша прелазе у ријеку Тису; одатле се товари соли са лађа превозе у варош овога града Титела и ту се истоварају у складишта соли. Затим се ова камена со из вилајета Ердеља извози Дунавом у све вилајете и то доноси [граду] велико богатство. Зато су становници Титела трговци сољу. Ту има врло богатих људи међу којима су многи хаџије. Сви су пријатељи странаца, срдачни, доброћудни, дарежљиви и гостољубиви људи.

Када је Сулејман-хан освојио град Сегедин и кренуо на овај град, онда су његови становници-невјерници, који су се били утврдили у тврђави чувши за султанов долазак, побјегли из града, разбјежали се на све стране и напустили цијелу земљу; они су отишли остављајућиу својим кућама припремљене трпезе. Муслимански ратници, мислећи да је та храна отрована, нису хтјели да је једу. У граду се, међутим, налазило више слијепих, кљастих и немоћних попова који су изјавили:

„Једите ово јело. Народ нашег вилајета приредио је ову гозбу говорећи да град предамо нашем цару с овом гозбом, и разишао се. Ако немате повјерења, ми ћемо први да једемо ово јело.“

На то су сви за посао неспособно хришћани почели да једу то јело. Затим је јела и муслиманска војска. Сулејман-хан се веома обрадовао овој великој гозби и изрекао овакав благослов:

„Боже, дај да се благодати овога Сегедина, Бачке, Влашке и овога града Титела стално увећавају.“

Због тога благослова су богатства овога града Титела и његове области и данас обилна. Послије је у присутности султана предат у руке немоћним и болесним поповима, који су први јели ону храну, власторучни царски ферман којим се ослобађају харача и свих законских дажбина (tekalif-i orfiye).

И данас је ово мјесто врло богато и развијено. Његова клима је пријатна, а младићи и дјевојке града Титела су врло лијепи, тако да се много траже.

На супротној страни овога шехера преко Дунава налазе се град Сланкамен и град Варадин. Кад је Сулејман-хан освојио овај град Тител, он је мостом преко Дунава прешао у град Варадин, јер је град Варадин био освојен једну годину раније.

Кад сам (на)платио таксу за преглед овога града Титела и узео пратњу, кренуо сам на сјеверну страну и идући шест сати копном [стигао сам у Сенту].

(Evlija Čelebi, Putopis, odlomci o jugoslovenskim zemljama, preveo Hazim Šabanović, Svjetlost, Sarajevo, 1967. 527-529)

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *