Записи

ОТКРИВАЊЕ НЕОТКРИВЕНОГ

Подно Тителског брега, у кориту реке Тисе, близу Титела, сахрањен је заједно са својим благом хунски каган Атила Бич Божји. Ова прича, међутим, у блиском је сусрету са легендом и маштовитим авантуристима, ловцима на скривено благо. Истина је да су се све до пропасти аварског каганата (око 800. г.н.е.) на овом простору смењивала турско-монголаска племена Хуни, Авари, Протобугари, па германска, и, најзад, новосарматска племена. Словени се појављују на прелазу 6. у 7. век (тако нас је учила званична историја), а угарска племена долазе крајем 9. века. На тлу данашњег Титела до Велике сеобе народа, пре Римљана, које је у 1. веку хришћанске ере овамо довео цар Тиберије, живели су Дачани, Келти, Скордисци, Јазиги… Срби се насељавају у 14. веку.

Постојање археолошких налазишта бројних култура указују на то да су људска насеља овде постојала врло рано. Зашто човек није могао да заобиђе и не настани југоисточну падину Тителског брега било је и те како паметног и озбиљног разлога. Ту, непосредно уз десну обалу Тисе, наспрам увора Бегеја у ову велику реку и недалеко од њеног утока у још већу, Дунав, човек је нашао најсувље место у водоплавној бачкој равници. Овде је нашао сигурност. Брег и реке су га храниле. Реке су имале више рибе него воде (бележе путописци), шуме дивљачи и дрва, брег житарица. Зато је Тител прастаро насеља, али је његово старо име остало до данас непознато. Не зна се ни народ, ни језик, који су му наденули име. Нико не зна шта значи реч Тител. мало је вероватно да се зна и шта значи реч Тиса. А, повезани су да једно без другога не могу. Чак им је и први слог у имену исти.

Тител је најчешће био мало утврђење, пречесто рушен и изнова грађен и поново насељаван. Дугу историју Титела прекрили су време, земља и воде и стога ће заувек остати недовољно позната. Тек је нешто мало преко девет векова како се зна за садашње име ове вароши, али и не зашто је тако названа.

Нотар мађарског краља Беле забележио је у 12. веку да су се Мађари, када су дођли у Панонску низију, спустили до Титела. Новија историја тителске вароши започиње организовањем манастира и каптола, када су краљ Ласло Први и брат му Лампреехт саградили манастир Свете Премудрости и овамо населили калуђере настаријег католичког реда св. Августина. Препозит манастира 1458. био је Јанус Панонијус, чувени хуманистички песник. Манастир је уживао знатан углед и као такав је често помињан у повељама угарских краљева. По томе је најстарији помен (за сада) имена Титела нешто после 1077, а најкасније 1095. године.

У белешкама арабљанског путописца Идризија, из 12. века, записано је да је Тител место које цвета. Није познато да ли су Татари у 13. веку прекинули процват када су га опљачкали. Евлија Челеби у својим путописима о Бачкој пише 1665. да је град освојио Сулејман-кан 932. по Хиџри, односно 1526. после Христа. При уласку Турака сви становници су се разбежали остављајући својим у кућама припремљене трпезе. У граду је, међутим, остало немоћних попова, више слепих и кљастих који су изјавили да је народ приредио гизбу њима у част и разишао се. Поводом тога Сулејман-кан је изрекао благослов: „Боже, дај да се благодати овога града Титела стално увећавају“.

Челебија бележи да је онда (1665) „место врло богато и развијено. Његова клима је пријатна, а младићи и девојке у Тителу су врло лепи, тако да се много траже“.

Као што су Мађари 1526. напустили Тител, тако су га и Турци 1698. напустили сви до једнога. После Карловачкоаг мира (1699) Тител се укључује у нове војно-територијалне јединица Аустроугарске.

Најзначајније доба новије прошлости Титела је ера Шајкашког батаљона која је трајала 110 година. У овом раздобљу (1763-1873) изграђени су сви важнији јавни објекти и Тител је постао „столни град“ Шајкашког батаљона. После развојачења Батаљона Тител је ушао у нову етапу економског, друштвеног и политичког живота. Развија се занатство, трговина, саобраћај… Михајло Крестић 1868. оснива прву српску задругу уопште – Тителску земљоделску задругу. Српска народна школа отворена је у Тителу 1703. године. У њој је учио велики класицистички песник Лукијан Мушицки, овде су се школовали Светозар Милетић и угледни српски историчар и генерал Аврам Ђукић. Прву предшколсу установу основала је 1871. тителска подружница Јужноугарског културног друштва. На првим изборима за мађарски парламент 1873. Тител и Шајкаши су неочекивано однели убедљиву победу над владиним кандидатом изабравши за посланика песника Лазу Костића.

Постојећи храмови римокатоличке и српске православне цркве изграђени су 1811. године. Оба су посвећена истом празнику и имају исту храмовну славу – Велику Госпојину, 15, односно, 28. августа. Иконостас и зидни живопис у православној цркви израдио је Аугуст Тирк – католик, а олтарска слика и композиција са представом Св. Ивана Непомука и ведутом Титела у римокатоличкој цркви дела су двојице уметника православца – Димитрија Поповића и Арсе Теодоровића.

Место на којем се развио Тител, са брегом надморске висине од око 130 метара и његовим високим одсецима, који стрмо падају према реци, представља изванредан положај са којег се видик пружа на широке равнице Бачке и Баната, на ушће Тисе и суседну сремску обалу, а за ведрих дана и на Авалу. Он се може сматрати једним од најлепших положаја на овом делу Дунава, који по значају заостаје само за Београдом. За мање од сат времена у Тител се стиже друмом из Зрењанина (30 км), Новог сада (45 км) и Београда (55 км), а најлепше је Дунавом и Тисом.

Тител располаже изврсним условима за живот, али су још недовољно искоришћени.

(У: Данас, рубрика Дописница, Београд, 2007.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *