Укосо

ПЕРОН

Знате ли, Титељани, шта је то перон? Многи знате. Били сте на перонима у Новом Саду, Београду, Пешти и у још многим другим градовима у којима сте били. У вароши тителској ту реч нисте чули, јер у Тителу нема перона. Узмете ли, пак, сваки, мало бољи речник страних речи сазнаћете поуздано да та француска реч значи место са којег се улази у воз и на које се из њега излази.

Насеља уз железничку пругу обично имају по једну железничку станицу. Ретка су која имају две. Е, Тител их има баш толико. Малу у вароши и велику, главну, на почетку града, из правца Новог Сада. Мала је са једним колосеком, изграђена је негде око 1923, када је Бачка први пут спојена пругом са Банатом. Главна станица је из последњих година прошлог, 19. века. На њој су четири колосека. Некада су ту били ложионица, водоторањ и окретница за локомотиве. Ложионице нема од увожења моторних возова, а од водоторња још стоји само костур. До недавно је постојала и окретница, као музејска вредност, а онда је продата у старо гвожђе, за безвредних 700 динара.

Долазак првог „ајзлибана“ у варош поздравила је једна Тителкиња, уображена лепотица, која је у одушевљењу узвикнула: „Бело лице, беле груди, стао воз (црни), па ме гледи.“ Било је то далеке 189о и неке, када је прва парна локомотива довукла прве вагоне у Тител. Мало је сада важно шта је она рекла, већ одакле је рекла. Француз би (опет он) рекао – са перона. У најпознатијем српском речнику страних речи, Милана Вујаклије, речено је да перон значи и трем, али и тераса пред кућом. Тителска дама је пре близу сто година поздравила долазак воза баш са терасе. Са отворене терасе (трема) наспрам станице. Од тада возови непрестано долазе и одлазе, а „мала“ и „велика“ станица још чекају перон што (не)ће доћи.

Не треба гледати тако црно (локомотива) и бело (лице), јер шинобус је нешто између. А, ако касните, не ускачите у воз. Опасно је. (Касне и шинобуси) И не смо то. На тителским станицама једино и можете да ускачете у воз и искачете из њега. А то је, видимо, опасно. Нарочито је опасно (и теретно) за старије особе. Ни једна од две станице нема перон са којег можете ући или изаћи без проблема. А тако мало треба да се до перона дође. Уз помоћ железничку и органа локалне самоуправе, или обоје. То је лични став. Стручњаци ће рећи завршну реч.

А дотле?

Дотле ће гарави Бане из „Сокака“, са Тителског брега, и даље да пева: „У Перлезу стао воз…“

(Тител Данас, огледни бр.1, 1996.)

П.С. После сто година, а после бомбардовања Србије, возови су престали да иду. Обновљеном пругом поново су кренули 2019. године. Једно време и путнички, а већ поодавно иду само теретни.

2 Replies to “ПЕРОН

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *