Здрављак

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ-Д

У припремању „часова“ за познавање природе користио сам се следећом литературом: Исхрана у природи, група аутора, Војно-издавачки завод и Народна књига, Београд, 1977; Природно лечење биљем, Никола Геленчир, Накладни завод Знање, Загреб,1998; Природна медицина, Властимир Николић, ИП“Дом и школа“, Београд, 2006. За сваки „час“ припремио сам по једну биљку. Овде о биљкама на слово Д.

ДИВЉА РУЖА. Зову је још и шипурак, шипак, пасја ружа, а апотекарско јој је име Fructus Cynosbati. Дивља ружа је веома разгранато шибље са јаким трновима, које може да нарасте 2-3 метра. Расте по кршевима, шикарама, у реткимсветлим шумарцима, покрај пољских путева и стаза, од равничарских предела до побрђа и средњег планинског појаса, у скоро свим крајевима наше земље. Овај бодљикави разгранати жбун има више повијених грана са перасто распоређеним овалним листовима, по ивици назубљеним. Цвета у касно пролеће (мај-јун), са великим лепим ружичастим или белим цветовима, веома пријатног мириса. Плод (шипкиња) је јајолико-дугуљаст, кад сазри наранџасто-црвене је боје. Плод је сјајан, дугачак око 1,5 центиметара и сазрева у септембру и октобру. Шипкиња је пуна длакавог семења. У пролеће, пре него што се потпуно развију, сакупљају се латице од којих се (са осталим ружиним латицама)припрема слатко, које, чак, има и лековита својства за плућне и унутарње болести. За чајеве се беру млади листови, а за справљање ароматичних чајева беру се и зрели плодови. Плодове треба брати док су још тврди, недозрели. Могу се употребити свежи, али се још чешће суше и остављају за зиму. Од зрелих плодова од меснатих делова, кад се поваде семенке, скува се укусан пекмез, који садржи велики постотак витамина Це. Уз велике количине витамина Це, плод шипурка садржи и велике количине каротина (провитамин А), неке друге витамине и минерале, лимунову и јабукову киселину, пектин. Шипурак се користи као превентивно средство против назеба и грипа, за излучивање течности из организма, снижава ниво холестерола… Чак се и чај од семенки, кад се одстране длачице, семенке оперу и осуше, припрема као лек против грознице, каменца у бубрезима, цревног катара и болести мокраћних органа.

ДРАГОЉУБ. Драгољуб је биљка која се гаји као питомо цвеће, али и расте као дивљи и зову га још капуцинка. Питоми драгољуб је омиљено народно цвеће. Листови су му скоро округли, а цветови велики, упадљивих нијанси од жуте до наранџасто-црвене боје. Дивљи драгољуб расте у светлим, сунчаним буковим шумама. Има широке јајолике увинуте листове с много равних жила. У пролеће из изданка израсте стабљика висока до 15 центиметара, на чијем је врху клас врло лепих белих цветића. Цвета крајем пролећа и почетком лета. Драгољуб има лековита својства и у ту сврху сакупља се лист, цвет и плод. Лист и цвет се беру у време цветања и суше у хладу, а плод у рану јесен кад сазри. 

Драгољуб садржи етерично уље које уништава многе заразне клице и употребљава се у лечењу дисајних органа. Поред тога, употребљава се и против опадања косе. Свежи листови драгољуба у пролеће се користе као салата за чишћење организма и у превентивне сврхе. Пошто се лако гаји, зими се може гајити и у соби поред прозора, тако да имате свеже зелене листове, што је веома важно за време у коме влада оскудица у витаминима из природних извора. Драгољуб излучује мокраћу, подстиче животну снагу, побољшава циркулацију. Добар је и у лечењу кожних болести. 

ДРЕН. Дрен расте као грм или дрво које нараста и до пет метара висине. Распрострањен је готово по целој нашој земљи од низијских предела до средњих планина. Расте у листопадним шумама на сувим, сунчаним и каменитим обронцима. Гаји се и као питома воћка. Листови су му овални и на краткој петељци. при врху зашиљени, по ивицама неназубљени и са обе стране обрасли ситним длачицама, односно, мало су маљави. Цвета у рано пролеће, пре листања. Многобројни жути цветови груписани су у штитове. Плод је дугуљаста црвена коштуница (дрењнина) са чврстим месом. Сазрева у августу.  Киселкастог је, помало опорог, али пријатног укуса, нарочито кад презри, онда губи опорост и слатка је. Тако презрео плод је укусан за јело, како свеж тако и прерађен. Од таквог плода спрема се пекмез, воћни сок и вино. Није редак случај у нашем народу да се од дрењина пече и ракија. Сакупља се зрео плод и може да се суши и чува за зиму, те да се користи као суво воће или за кување воћног чаја. Суши се на сунцу или умереној топлоти. У облику чаја лек је против болести црева и грознице, против сваке врсте пролива.   

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *