Здрављак

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ – Г

У припремању „часова“ за познавање природе користио сам се следећом литературом: Исхрана у природи, група аутора, Војно-издавачки завод и Народна књига, Београд, 1977; Природно лечење биљем, Никола Геленчир, Накладни завод Знање, Загреб,1998; Природна медицина, Властимир Николић, ИП“Дом и школа“, Београд, 2006. За сваки „час“ припремио сам по једну биљку. Овде о биљкама на слово Г.

ГЛОГ. Постоје црвени и бели глог, а доста чест је и црни глог који је сличног састава, али је мање испитан (в. В. Николић). Глог расте као обичан већи жбун или као дрво. Зна да нарасте и до 5 метара висине. Крошња му је разграната, а гране пуне трња. Листови су величине око 4 центиметра и дубоко урезани на три или пет крпастих неједнако зупчастих режњева. Цветови су му бели и миришљави, ређе ружичасти, скупљени у букетиће с петељкама неједнаке дужине. Глог цвета у мају и јуну. Плод (глогиња)му је бобичаста коштуница величине зрна грашка. Зрео плод црвене боје, брашкаст и опорог укуса. Сазрева од септембра до октобра.

Глог расте по ретким шумама, живицама, шикарама, ивицама шума, међу жбуњем. Распрострањен је широм наше земље, од низијских предела до средњег планинског појаса. Јавља се као усамљен грм или по неколико примерака у групи.

Као природан лек употребљава се у облику чаја од осушених цветова и листова. Цвет се бере чим се развије, а листови, најбоље, док су још млади. Суше се у хладу, најбоље је на тавану са доста промаје. Распростру се у танком слоју и често (дневно) се пажљиво мешају, како не би променили боју. Глог помаже у лечењу срчаних мана, регулише крвни пристисак, аритмију, код ангине пекторис. Користи и особама које су психички напете и узбуђене. У развијеним земљама лист и цвет глога се одавно  користе за умиривање и као лек за снижавање крвног притиска. Код терапије глогом после коришћења 5-7 дана мора се правити пауза од два-три дана. Дужом употребом јављају се знаци неподношљивости, па треба прекинути употребу.

Глогиње могу да се користе у исхрани као пресне или спремљене на разне начине. Ослобођене коштица могу да послуже за спремање каша, хлеба и сл. Са једног стабла може да се набере неколико килограма плода. Глог је врло препознатљив и не постоји могућност да се замени са неком сличном штетном биљком. Бели глог расте на сличним местима као и црвени само може да израсте више од црвеног. Листови белог глога су мало друкчији, тј. мало су дубље усечени на режњеве. Цвета касније од црвеног, а цветови су му ситнији. Глогиње су црвене као и у црвеног глога, али за разлику од њега има само једну семенку, док црвени има и до три. Својства и употреба су им иста.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *