Здрављак Некатегоризовано

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ – В

У припремању „часова“ за познавање природе користио сам се следећом литературом: Исхрана у природи, група аутора, Војно-издавачки завод и Народна књига, Београд, 1977; Природно лечење биљем, Никола Геленчир, Накладни завод Знање, Загреб,1998; Природна медицина, Властимир Николић, ИП“Дом и школа“, Београд, 2006. За сваки „час“ припремио сам по једну биљку. Овде о биљкама на слово В.

ВОДОПИЈА. Зову је још цикорија, жутиница, жућеника и др. То је вишегодишња зељаста биљка, заправо, коров који се може наћи свуда у нашој земљи, од низина до високо у планине. Расте по напуштеним њивама, ливадама, око путева и стаза, уз живице и по сличним местима. Узгаја се и као питома биљка од које се у пржионицама кафе пржи корен као додатак или замена за кафу (цикорија). Водопија има усправну стабљику која расте и до 120 центиметара. Корен јој је јак, вретенаст или ваљкаст, сличан је баштенском першуну. Листови су дугуљасти без петељке, перасто назубљени, чак по ивици крупније зупчасти. У горњем делу биљке су ситнији, а при дну крупни. Има много цветова небеско плаве боје, са латицама кружно распоређеним. цвета од јула до августа.

Сакупљају се сви делови биљке. Корен у пролеће и јесен, а читава биљка цело лето за време цветања.  Цвет, листови и корен суше се на топлом тавану.

Од свежих сочних младих, помало горких, листова може се правити салата, спремати чорба, вариво, пиреи и сл. Листови, по укусу слични маслачковим, користе се од пролећа до раног лета, али и у јесен када накнадно избију. И корен може да се кува као вариво, иако горчи. Сви делови водопије имају и лековита својства. Нарочито је корисна против болести јетре, слабог варења, жутице, болова у желуцу, шећерне и других болести.

ВРАНИЛОВА ТРАВА. Вранилова трава припада породици уснатица, а зову је још враниловака, мравинац, дивљи мажуран или мајоран, чобер… Апотекарско име јој је Херба оригани. Ова вишегодишња биљка досеже висину и до 80 центиметара. Распрострањена је широм наше земље од побрђа до средњег планинског појаса. Расте најчешће на каменитом тлу, насувим сунчаним ливадама, лединама, ивицом светлих шума, по шикарама и живицама, покрај путева и ограда и сл.  Враниловка је разграната и шиболика. Листови су јој у облику јајета, на врху копљаста, дугачка до 2 центиметра. Има веома лепе и миришљаве цветове црвенкасто-беличасте боје. Сложени су на врху стабљике у метличасту цваст. Цвета од јуна до августа. Бере сцео горњи део стабљике са листовима и цветовима, те се суши у хладу на промаји. Користи се за справљање веома пријатног чаја који има лековита својства. Хемијски састав и дејство вранилове траве је врло слично мајчиној душици и може се користити код обољења органа за варење, пролива, против запаљења коже и слузокоже, за јачање организма. Повољно делује на читав нервни систем. Етарско уље враниловке има антисептичка својства, јер садржи око 50% тимола.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *