Здрављак

ПОЗНАВАЊЕ ПРИРОДЕ – Б

У припремању „часова“ за познавање природе користио сам се следећом литературом: Исхрана у природи, група аутора, Војно-издавачки завод и Народна књига, Београд, 1977; Природно лечење биљем, Никола Геленчир, Накладни завод Знање, Загреб,1998; Природна медицина, Властимир Николић, ИП“Дом и школа“, Београд, 2006. За сваки „час“ припремио сам по једну биљку.

БЕЛА БРЕЗА. Бреза је дрво које расте и до 25 метара висине. Има белу глатку покожицу преко коре по целом стаблу и гранама. Гранчице су јој танке, дугуљасте и савитљиве. Листови су зелене боје, ситни и срцолики, а ивицом назубљени. Цветови су жућкастомрки и развијају се истовремено са листовима. Ресе мушке су дугачке десетак центиметара, а женске су краће и стоје усправно.

Бреза расте по свим пределима наше земље, у ретким и светлим шумама и као украсно дрво по парковима и окућницама. Од брезе користимо пупољке, младе листове, кору и сок. Лисни пупољци и сасвим млади листови помешани са другим дивљим поврћем служе за кување чорби, варива и пиреа. Могу да се конзумирају и у свежем стању. Једноставно се протрљају међу прстима, направи се лоптица и прогута. Листови и пупољци потпомажу излучивање мокраће и обављају дезинфекцију урогениталних органа. Млади листови се сакупљају у пролеће кад се потпуно развију. Суше се у хладу и по могућству на промаји. Од осушеног лишћа зими се справља чај. Чај, такође, појачава излучивање мокраће, чисти крв и помаже у лечењу бубрежних болести.

У ванредним околностима осушене брезове ресе, узбране током зиме и раног пролећа, млеле су се и помешане с брашном и од те смеше пекао се хлеб. А, пропржене могу да буду замена за кафу. По неким сведочењима у кризним временима (глад, рат и сл.) брезова кора се млела и служила је као сировина за хлеб.

У пролеће се из стабла брезе цеди сок. У младом стаблу се избуши рупа у коју с ставља цевчица, најчешће направљена од зове, и кроз њу цури сок. Сок народ назива буза или муса. Он садржи шећер и етерично уље. Може да се пије свеж, укуван као сируп, па чак и као вино, ако се пусти да шећер преври. Из једног стабла може за 48 часова да се нацеди око четири и по литра сока.

По многима брезови пупољци, листови, кора и сок су најбољи природни лек против бубрежно-мокраћних проблема.

БОКВИЦА. Има око 20 врста боквица, али су најраспрострањеније женска и мушка боквица. Женска боквица има широке листове, а мушка је усколисна. Боквица је вишеегодишња зељаста биљка. Расте од 5 до 10 центиметара. Листови су округласти, мало издужени, који прелазе у петељку. На њима се препознају паралелне лисне жиле. Листови су кружно распоређени око цветне стабљике на чијем врху неугледни цветићи формирају цваст у облику вретена. Боквица цвета у јуну.

Ова биљка расте по сеоским двориштима, слабо обраслим ливадама, уз стазе и путеве, по пашњацима, све до 1500 метара надморске висине. Користи се у исхрани и има лековита својства. За јело се користе млади листови без жилске петељке и то без било каквог ограничења. од њих се спремају чорбе, варива, пиреи, затим као надев за пецива, а за салату се користе сасвим млади листови. Листови се беру све до почетка цветања средином лета.  Млади листови могу да се нађу и на јесен. Семе боквице садржи уља и може да послужи као укусан зачин, када се покисели у млеку.

Мушка боквица расте на сувљим и песковитим местима. Велика боквица се разликује од поменутих двеју по знатно већим и ширим листовима.Расте на влажним теренима. Има више витамина Це него женска и мушка боквица. Пешчаној боквици само име говори где расте – на изразити пешчаним местима. Станиште планинској боквици је на вишим планинама. Свим овим боквицама заједничко је да се на сличан начин користе листови.

У народној медицини боквица се користи против кашља, учесталог мокрења, ублажава болове, помаже органима за варење, примењује се у чишћењу крви, код зубобоље. Сируп од женске боквице врло добар је за отклањање сметњи у бронхијама. Ипак, у народу се најчешће и најдуже употребљава код рана. Чај се псравља од листова сушених у хладу на тавану како би задржала природну боју. Боквица као салата мешана са копривом, маслачком, сремушем и листовима драгољуба користи у пролећној кури чишћења организма.

БОСИЉАК. Босиљак се у неким крајевима још зове мислоћин или мислођин, муртела, док је у медицини ознат као Herba или Oleum Basilici. Питоми босиљак се узгаја у вртовима и у посудама. Дивљи босиљак расте на напуштеним њивама, тратинама, међама и другде. Босиљак је врло разграната биљка са јајасто-копљастим листовима на петељци. Наше је омиљено цвеће. Цветатоком лета. Цветови су беле, црвенкасте или жућкасте боје. Развијају се у облику класаса гомилицама на крају стабљике. Цела биљка је веома пријатног мириса. Босиљак се користи за лечење и као зачински додатак  јелима. Користи се сав надземни део биљке са цветом. Садржи етарска уља и горке материје. Етарско уље поседује антисептишке супстанце које спречаваају развој микроорганизама и помажу у борби против инфекција. Ове супстанце служе у домаћинству као конзерванс.Босиљак се сакупља у време цветања. Суши се у хладу на проветреним местима. Оставља се у добро затворене лименке или стакленке како би сачувао мирис.

У медицинске сврхе користи се у облику чаја. Чај помаже за смиривање код јаких узбуђења, грчева у желуцу и за лакше мокрење.Мокраћни органи се лече семенкама. Користан је за варење, крвоток и слично. Француска и још неке фармакопеје прописују босиљак као званичан лек.

Дивљи босиљак расте до 60 центиметара. Цветови су му јарко црвени или љубичасти, састављени на виљушкастој дршци и обликују клас. Има се особине као и питоми босиљак.

Од босиљка се прави босиљкача, метлица која се користи приликом свећења водице у религијским обредима.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *