Записи из прошлости

О презимену КОЛАК

Презиме Колак није уобичајено, али се код Срба среће врло рано и по учесталости се налази на 800. месту у Србији. Међутим, оно није само презиме већ и име братству. Данас Колака, што би се рекло, има од Аљаске до Аустралије и међу православцима, католицима, муслиманима, а има назнака и међу припдницима јудаизма. Ово презиме се јавља и у облицима Колаковић, Колакушић, a код Пољака и Koɬakowski

Постоји неколико тумачења значења речи колак по којој је настало презиме Колак, односно „продужено“ Колаковић. Према професору Драгиши Бојовићу колак значи хајдучки јатак. Дакле, онај који скрива одметнике од турске власти и даје им склониште. Постоји мишљење да су Турци наметали непослушнима оваква „безимена“ презимена и на тај начин их обележили, односно кажњавали оне који су се опирали турској власти. Колак је постало трајно презиме непослушном претку данашњих Колака и Колаковића. На основу оваквог предања, које је сачувано у неким крајевима Рашке области, могло би се устврдити да је најстарији предак Колака из Риђана био хајдучки јатак или четовођа за време Турака. Нека усмена казивања говоре да су се његови саплеменици првобитно презивали Новаковићи.

Вук Караџић је записао пословицу Тешко Колаку на злу конаку… и објавио ју је 1849. у својој књизи Српске народне пословице. И по Вуку је Колак био хајдук или касеџија.

Други, пак, реч колак повезују са турским речима рука (тур. кola) и чолак (тур. çolak), тј. онај који је без једне руке, једнорук. Ово би могло да има везе са претходном тврдњом да су због непослушности кажњавани, онако како је то суђено по шеријатском закону и одсецањем руке. И портал Ancestry.com објавио је да је Колак српско и(ли) хрватско презиме у вези са турском речи у значењу једнорук. У Пољској је, пише на порталу, Колак име од миља за лично име Mikoɬaj.

Постојање презимена Колак(овски) у Пољској и другде где није било Турака могло би да има за претпоставку да је презиме Колак настало и од словенске речи. Једна од претпоставки би могла бити, да је презиме Колак настало од старе словенске речи колач (округао хлеб, можда који је у средини био најчешће шупаљ), а изведена је од именице коло, односно колут. Именица колач постоји и у другим словенским језицима, а у бугарском уз колач и облик колак. (в. П. Ђорђић, Наш језик, 8/1934, 241-247).

Постојбина Колака је околина Никшића, село Риђани, у Старој Херцеговини. Има мишљења и да су, у ствари, пореклом од старог племена Риђана по коме је и поменуто село добило име. То је старо племе које се помиње у историјским изворима 1430. године.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *