Укосо

РАЧУН

Година дана је иза мене. Ред је да и ја сведем рачуне. По шести пут исписујем текст за рубрику Укосо. Можда вам ово и није право. Сећате ли се? Почео сам са Пероном. Мала и велика (главна) железничка станица не само да још немају перон, који (не)ће изградити, већ су жељне и возова. Шинобус више не долази. Онај моторни са једним вагоном (пулмановим) каткада и наврати. Рекло би се, више случајно.

у Именима сам написао да је салата лепа само док се чека. То је , заиста, ствар укуса, али је име више од тога. Пословица вели: „Ко чека, дочека“. А, чекали смо 50 година. Курта је сјахао са фасада у тителској Главној улици. Понадао сам се са вама, у живи песак. Али, не лези враже. У Месној заједници захтевају расправу, и то јавну. Никоме не пада на памет да покрене расправу о „два ратна друга“, о спомен плочи Јове Барјактарова и бисти Ђорђа Бешлина. О другим споменицима да и не говоримо.

Легално изабраним представницима народа Месна заједница служи за намиривање рачуна, политичких и других. Обавештавају о прекорачивању овлашћења. И код њих је сјахао Курта. Ко ће, Боже, на коња. Погодите?

Прича се да тобожња тителска фонтана (водоскок жеља) не ради, јер су у њу бачене велике паре. Ено је, кукавица, сама самцата на зргу, к’о „чувар плаже у зимском периоду“. А рачун? Па ваљда га је овај народ платио? Сећате ли се децембарске зиме 1995-6? „Грађани Титела! Титељани!!! Изјаснимо се за САМОДОПРИНОС. Да пијемо бољу, здравију и квалитетнију воду и да је имамо довољно…“

Зима је 1997-8. Паре из самодоприноса сливају се већ две године, а рачун народу нико не испоставља. Полако. Тек је прошла половина времена. Мурта само што није… А, можда и јесте узјахао.

Делија са споменичког постоља пред поштом чека само пети елемент. У завршној је фази. И сложиће се мозаик од киоска. Уметност или уметност ружења града?

Вама пишем данас, читаоци. Због вас сам и досад писао. Они други ионако не читају новине. Кажу „Читање квари вид“. А ум? Ви можете да читате, да слушате, да гледате, да говорите, али не и да одлучујете. За сад, бар, не. Акада ће то бити, ни сам нисам више паметан. Не би вам знали рећи ни много паметнији. Погледајте кроз прозор, још се не виде светла ума. А да је друкчије било би и перона, имена би нас красила, дивили бисмо се споменицима, киосци би били лепи и кориснији. Једино има назнака да бисте Тител данас могли читати сваког другог петка. Наздравље!

Било вам право или не, Укосо живи. Нека сте и ви мени живи. И не правите рачун без крчмара. Ко не плати на мосту, платиће на ћуприји.

Рачун за струју, комуналије, порез, доприносе, акцизу… Христос се роди и Срећна вам Нова! 

(Тител данас,бр. 07, год. 2, 25. децембар 1997.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *