Записи

ШАЈКЕ

Шајке (мађ. csajka; тур. sajka) – врсте некадашњих ратних речних бродова. Биле су грађене од дрвета, знатне дужине, мале ширине и дубине, са оштрим гвозденим кљуном. Покретане су помоћу весала и једара, а по потреби коришћена је људска и коњска снага.

Служиле су и за напад и за одбрану – Биле су тако опремљене и наоружане и са таквом посадом да су се користиле за борбу на близину и на даљину, као и за напад и одбрану. На предњем крају, кљуну, налазио се топ, а на задњем су били крманош и заповедник., а веслачи окренути према заповеднику.

По величини и намени постојале су дупле шајке (касније и барке топовњаче), целе шајке, полушајке и четвртшајке. Шајке су обично имале 30-40 људи, некада и више. Бројно стање зависило је од потреба. За једну целу шајку било је нужно да има: команданта (официра), руководиоца топова (подофицира, свирача, два човека на челу и 32-34 веслача.

Цела шајка је била дугачка 24,27 м, а широка између 2,15 и 2,37 м и са дубином на кљуну 0,97 м и на крми 1,03 м. Имала је 13 пари бочних весала и наоружана са четири једнофунтовна топа, по два на кљуну и крми.

Полушајка је првобитно била дугачка 12,4 м, широка у горњем делу 1,97 м и 1,79 у дну, са висином зида од 0,63 м до 0,97м. Имала је десет пари бочних весала, два једнофунтовна топа.

Дупла шајка је била дугачка 27,50 м, у горњем делу широка 3,16 м, а у дну 2,05 м. Имала је осам трофунтовних топова и два једнофунтовна на ракљама, 16 по потреби, и 17 пари бочних весала, а за брзу вожњу користила се са два попречна једра.

Почетком 19. века (1801) утврђен је нов састав шајкашке флотиле: једна дупла, четири целе, дванаест полушајки и четрнаест патролних четвртшајки, те пратећи бродови за муницију, реквизите, болеснике и рањенике, крчму и кантину.

(У: Енциклопедија Новог Сада, књ.30, ФОГ-ШУШ, Нови Сад, 2009)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *