Реч и мисао

САМО ДА СЕ ЗНА

Све до 2001. тителска општина није имала своја знамења (грб и застава) по којима би се препознавала. Није, барем после Другог светског рата до наших дана. Замисао о изради грба и заставе потекла је прошлих деведесетих година од чланова, сада већ угашеног, Друштва пријатеља Титела. Почетком трећег миленијума нове власти су објавиле конкурс за идејно решење ових обележја. Од пристиглих радова Комисија је одабрала садашња обележја. Аутор је моја маленкост.

У изради сам се користио хералдичким знацима и основним хералдичким бојама – плавом, златно-жутом, црном и белом. Грб општине Тител има облик штита. Штит је уоквирен класјем жита које је на дну повезано плавом лентом на којој пише Тител. Изнад штита је златно-жута бедемска круна са шест поља. На доњем пољу је шест шестокраких звездица плаве боје. Шест поља и шест звездица симболизују шест насеља тителске општине. Две основне боје су плава и златно-жута. Плава као симбол вере и наде у будућност, а златно-жута представља земљиште и житницу као извор живота. Када би ово знали, циници не би говорили да су то страначке боје. Елементи на штиту су три заталасане плве линије које симболизују три реке на које излази Тител, Тису, Бегеј и Дунав. На реци је стилизована црно-бела шајка, симбол шајкаша и Шајкашког батаљона чији је Тител био „стони град“. Беле зидине са кулом су на узвишењу и симболизују варош и Тителски брег. На плавом небу је златно-жуто сунце и представљају живот и наду у бољу будућност.

Заставу сам, такође, обликовао  и она је усвојена када и грб, али ју још нико није израдио, па самим тим ни истакао на згради локалне самоуправе. Застава је у односу дужине и ширине 2:1 са три плава и два златно-жута водоравна поља, наизменично положеним одозго на доле. У средини жутих поља су по три шестокраке звездице, опет, симболи шест општинских насеља. Обележја су регистрована  у Министарству за локалну самоуправу.

Тек да се зна! Поред ових обележја обликовао сам амблеме, логотипе, заглавља новина, израђивао корице и опремао књиге, обрасце диплома и признања, плакате, те се бавио калиграфијом (лепим писањем) и фирмописањем. Све на своје и задовољство других. Посебно сам поносан на стваралачки рад у тителској библиотеци, где сам осмислио укупни пројекат културне приредбе Смотра ћириличке писмености, која се традиционално одржава већ 17 година на празник Светих Ћирила и Методија. Поред прављења програма, посебно сам уживао у „дизајнерским“ пословима: обликовању дипломе (Грамата) и билтена Смотре (Лепопис), одабиру калиграфских радова и писању (калиграфски) имена награђених учесника. Веома сам поносан на лого (заштитни знак) Народне библиотеке „Стојан Трумић“ који см обликовао.

Уз сва задовољства „дизајнерска“, врелих августовских дана ме је љутнула појава мајица са мојим „ауторским делом“ у измењеном облику. Носили су их такмичари, навијачи, чланови и остали. У цивилизованим друштвима ово се зове „неовлашћено коришћење интелектуалне својине“. Како сам обликовао оригинални примерак мајице? У жељи да свом пријатељу из далека поклоним некакав тителски сувенир (којег нема) одлучио сам се да израдим мајицу са неким обележјима Титела, којих, такође, нема. Мајице са цртежима некога или нечега и текстом данас су у тренду. Хтео сам мајицу са тврђавом Титела, али не постоји изворни цртеж или гравира тителске градске тврђаве. Цртеж тврђаве којим су се Титељани последњих деценија обилато користили урадио је недавно преминули српски архитекта Предраг Пеђа Ристић, далеких осамдесетих година прошлога века. Међутим, то је била само ауторова фикција.

У римокатоличкој цркви у Тителу постоји на зиду најстарија панорамска слика (ведута) Титела. Ведуту је скицирала моја супруга Љиљана, а ја сам ју технички обрадио и припремио за копирање. Израђени нацрт у главним цртама пратио је текст на латинском: Titel in aeternum (Тител заувек). Нацрт сам однео штампару који ми је израдио три копије на мајицама.

Само да се зна! Независно од Закона о заштити ауторских и сродних права!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *