Записи

СРПСКО ПЕВАЧКО ДРУШТВО „ГУСЛЕ“

Пре 140 година у Тителу је основано Српско певачко друштво „Гусле“. При крају стодесетогодишњег трајања Шајкашког батаљона, на прелазу између шесте у седму деценију 19. века, настају свеопште промене у развоју Титела и овог подручја.  Најважнија је појава робно-новчане привреде и укидање феудалних економских односа. Укидају се породичне задруге и замеће се клица индустријске производње. Срби оснивају најстаарију земљорадничку задругу, коју води Михајло Крестић. Тител добија читаоницу и књижницу, отварају  се новчани заводи (штедионице) и полако се отварају врата капиталистичким економским односима. Један од начина за очувањем националног идентитета у Аустроугарској монархији било је и оснивање певачког друштва. Срби су 1869. основали Српско певачко друштво Гусле које је неговало традиционалну српску песму и црквено појање. Оно је трајало до пред Други светски рат. Поводом 65. годишњице свога постанка певачко друштво је у великој дворани хотела Анкер у Тителу приредило концерт са игранком.  Концерт је одржан у суботу, 5. маја 1934. и преносила га је београдска радио-станица. На позивници са програмом писало је да због радио преноса посетиоци морају бити у концертној сали тачно десет минута пре почетка приредбе. Позивнице и плакате штампала је штампарија Симе Суботичког. Улазнице је, такође, штампао Сима Суботички, а дисдтрибуирала их је његова књижара. Мешовитим збором певачког друштва Гусле управљао је Младен Јанић, управитељ Грађанске школе у Тителу. Извођене су композиције Светолика Пашћана, Стевана Мокрањца, Петра Крстића, Емила Адамича, Станислава Биничког и других. Соло-песму Успаванка моме сину Владимиру (композитор Исидор Бајић) отпевала је сопран Милена Јорговић уз клавирску пратњу Марије Клугенау, добегле Рускиње. Солисткиња Сара Анојчић (алт) и Милорад Вучетић на клавиру извели су романсу Даворина Јенка Млада Јелка. После концерта одржана је игранка. Цене улазница су биле од три динара (ђаци и деца) до 20 динара за најбоља места (круг). Давани су и добровољни прилози у косжрист друштвене благајне.

(Равница интернет магазин, 2009.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *