Записи

Сви „моји“ земљотреси

(одломак)

Стигла је вест о најновијем земљотресу, али је остала у сенци оне од пре дан-два, кад је на екрану приказан старац, стоједногодишњак, који је, после разорног земљотреса у Непалу, после пуних осам дана испод рушевина на периферији Катмандуа, извађен жив-живцат!

па, нек’ је жива и здрав, нека надживи бар још два-три подхималајска земљотреса, а мени преостаје, мада нисам Јапанац (тамо су земљотреси нешто често као „добар дан“), да се присећам оних тресозема које сам лично доживео.

(…) Е, у марту 1977, кад је стихијом подземља разорен Букурешт, већ сам радио у Тителу. Становао сам у мађарској кући, с колегом Драганом из Крагујевца. Управо сам био кренуо у собу код „тетка-Јулишке“ да ју нешто питам, кад се изненада заљуљао лустер изнад њене главе а чаше у витрини почеле да плешу и звече. Мој запрепашћени „цимер“, с устима пуним пасте за зубе, погледом је питао о чему се ради. FOLDRENGES (чита се приближно: feldrengeš)! – отело се, уз разрогачене очи, газдарици. Али, сетивши се да ја нисам Мађар, брзо је превела речено: „ЗЕМЉОТРЕС““ Тако сам ја заувек научио мађарску реч!

Само неколико дана после експлозије на Карађорђевом брду (на Св. Тому 2006) и моју Скорицу продрмусао је земљотрешчић за који је речено да му је „епицентар био у селу Лешју, под планином Бабом“. Е, он је оборио моју крхку авлијску ограду (од трошних блокова)!

– Ј.б.л. га његове књиге! Он објављује књиге, а ограда му пала! – прокоментарисали су злобни сељаци. Акад сам после само месец-два постављао нову, од бетона и метала, док сам ушао у кућу по „домаћу“, један од таквих пришуњао се мајстору:

– Је л’, мајсторе, је л’ имаш ти неко дете код њега у школу?

– Јок, брате! Моја деца су и војску одслужила!

– А ја велим: он тебе петице, а ти њему џабе ограду!

И тако, „не пада снег да покрије брег, него да свака зверка покаже свој траг“! А он, збиља, за (не)људима остаје и у оваквим (не)приликама! Не дај боже да се понове! Јесте, није Србија Јапан, нити је Поморавље Хондо или Хокаидо, али се ипак зна да је и Параћин, поготово лева обала Мораве, трусна зона! Испред нас важнији „фаворити“ су Свилајнац, Лазаревац, а посебно подручје планине Рудник! Но, не дај боже! Боље је да заборавим и француску (LE TREMBLEMENT DE TERRE) и мађарску (FOLDRENGES) реч за појам „земљотрес“!

(Извор:Томислав Ђокић, „Билтен“, Параћин, 2015, стр.16)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *