Свакодневник

Тител (данас) 1. део

Пролазећи, после 30 година, кроз Ђурђево, на путу за Жабаљ, а по повратку кући, „рече ми један чо’ек“ како суова места „сређена“. У Тителу, вели он, „немаш шта видети“. Мислим, има богме, а ево и пишем.

На ћошку „великог шора“ и сокака према „великој“ железничкој станици, над закатанченим вратима на жутој табли зеленим словима пише: PP AD Titel RJ „Tisa“, што ће рећи: радна јединица пољопривредног предузећа акционарског друштва некада(ш)њег „Комбината“, давнашњег поноса „удруженог рада“ тителске општине. У „шрех“, преко пута, „цигљанин“ димњак не испушта дим. Угасила се! А, рече ми (опет) „један чо’ек“, „цигљар“, да му је радничка пензија мања од „социјале“ коју прима „нерадничка класа“. Мало даље, на истој страни шора, рестлови још једне „радне јединице“, али, покрајинског поноса „удруженог рада“ новосадског Agrokoopa-a – „сиркара“. Ко се не сећа, онде су се „производиле“ „сиркове метле“. И како једном рече један од последњих, ако не и последњи директор „сиркаре“, тителским метлама су чистили улице у Бечу.

Кренеш ли даље изанђалим тротоаром „мо’ш врат сломити“! Ваљда је последњи (и једини) пут тротоар асфалтиран још пре Брионског пленума „цекакапејота“. Пре обрачуна Јошке Броза са Леком Ранковићем. Е, ивицом тог тротоара, још где-где „мо’ш видети“ бојом и обликом налик на златне полуге централне банке, богме и злата вредне, „клинкер“-цигле. Љих не „мо’ш“ свуда видети, јер их неодговорни Титељани ваде, а онамо где их још има савесни житељи Титела их не дирају или их поново уграђују у своје парче бетонског тротоара. Ваљда знају њихову „културолошку“ вредност. Елем, тако ходајући, стижеш до својевремено замишљеног центра „новог“ Титела, који су започеле да граде „Швабе“, саградивши своју цркву. Крајем претпрошлог или почетком прошлог века? Црква је оронула, с ње је пао крст, сат је престао да куца, оргуље не „јече“, вероватно у тишини „јецају“… Около цркве жичана ограда са таблом на којој пише: „Пешаци, пређите на другу страну улице“. Извињавају се надлежни због непријатности! За сваки случај. А с „преке“ стране имаш шта видети! Лепо сређена половина дворишта некада(ш)ње управне зграде „Комбината“ и претворена у паркић са справама за игру деце. Двема (уличним странама парка нов тротоар поплочан црвеним „бехатоном“, а по дијагонали исто таква црвена стаза са кандалабрима, садницама (оног што је остало) дрвећа и клупама за одмор старијих. Стаза је пречица некада(ш)њег Задружног дома, данас обновљеног у Дом културе. На жалост, неки лоши суграђани уништавају, чак и краду, парковске клупе, ломе саднице… На другој половини дворишта слика и прилика судбине „сложене организације удруженог рада“ или краће СОУР ПИК „Тител“. Управна зграда зарасла је у коров, на „кули“ полупани прозори „ландарају“ на ветру, кроз њих вири документација ПИК-а, са крова пада цреп, а за кишних дана кроз отворе се вода слива у унутрашњост. На димњаке више ни роде не слећу, јер слуте несречу, иако им нико није поставио таблу са текстом упозорења. У приземљу куре, где је смештена етно-соба АКУД-а „Јован Поповић“, баш ових дана су „неки“ провалили кроз прозоре и изнели ћилиме и друге ручне радове (муком сакупљане за етно-збирку) и на бетону трема банчили.

На прошлост нас сећа и „Будућност“, млин и пекара на крају „зоне удруженог (не)рада“. онде се завршава и „велики шор“, а наставља Главна улица у варошком, Доњем Тителу.

(наставак следи)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *