Свакодневник

Тител (данас) 4.део

У Тител се из правца Новога Сада улази „великим шором“. Каже се да велика река нигде не увире у мању. У Тителу се, ипак, велики шор улива у (ужу) главну улицу (да се зна ко је главни). А, онде, на њиховом „ушћу“ су две „колективне спаваонице“, зграде из времена „социјалистичке изградње“. Оне најављују варошки део Титела – Доњи Тител.

У варошкој главној улици асфалтни тротоар и коловоз су „једно“. Линија раздвајаања су им „клинкер“ цигле. У Горњем, пак, Тителу између тротоара (оног изанђалог) и коловоза (крпљеног асфалта) је „зелени појас“ са обе стране коловоза. У истој оној варошкој улици асфалта и „клинкер“ цигала нема у оном делу где су „нови урбанисти“ тротоар претворили у плочник од „бехатон“ плоча које чине „пазл“ мозаик. Тако су одличан асфалт прекрили лошим „бехатоном“. И то, непарном страном од кућног броја 3 до 11, те парном дуж зграде „водне управе“ и од амбуланте до семафора. И то им беше мало, него су још (само они знају зашто) испред улаза у средњу школу и пред храмом римокатоличке цркве тротоар проширили у плато на уштрб коловоза. А, можда и зато да би, како је говорио (поспрдно или не) један од оновремених челника, туристи приликом „сликања“ на фотографијама имали „леп“ тротоар. А тротоар, сачувај Боже, толико је леп да одудара од свега околног. Зашто је, онда, остатак тротоара од семафора до Трга (иако лош) и од амбуланте до „водне управе“ остао „го“? Само они знају зашто! На срећу, коловозу од семафора до бензинске пумпе наТиси оставили су камену коцку! Докле? До нове „памети“!

Веровали или не, у „варошком“ делу Главне улице још постоји, додуше проређен, дрворед „фења“. Упркос свему, преживљава све досадашње „урбанисте“. Те „фење“ засадили су преци да би Тител био део цивилизованог света. Дрворед има 129 „целих“ „фења“ и 77 празних места. Пребројао сам!!! У Горњем Тителу Главну улицу „краси“ још само 26 (и словима: двадесет шест) фења које сведоче да је и онде било „плански“ засађеног дрвореда. У Тителу нема „јединственог програма озелењавања“ јавних површина. Сече, вади, сади ко шта хоће, без последица по своја (не)дела. Врло ретко се неко сети да посади нову „фењу“, као што је то урадио Бата Мишић или неко њгов. Још један позитиван пример: ономад је дуж великог шора, од Улице Босанске крајине до улаза у фабрику кеса, засађено 66 садница разних лишћара. Био је још један покушај садње, сада већ далека 1982.(?), када је у Тителу снимана једна емисија ТВ серијала „Знање-имање“. У Горњем Тителу је целом дужином Главне улице (тада Улице маршала Тита) посађено на стотине садница, мислим, јавора. Међутим, то дрво брзо и високо расте те омета електричне водове, па га електричари немилосрдно крешу и секу. Данас их има свега 5-6 стабала. Иако нисам шумар, сматрам да то дрво, као ни сибирски брест, није погодно за урбане средине. За разлику од њих „фење“ су погодне и захвалне за одржавање, орезују се у времену мировања вегетације.

Од Мира Вуксановића, ондашњег управника Библиотеке Матице српске, сада академика, када сам га 2004. године угостио у тителској библиотеци на обележавању двестоте годишњице Првог српског устанка, сазнао сам да су „фење“ у Сомбору, које зову „бођоши“, заштићене као „природно добро“. И Суботица има своје „фење“, само их зову „гелегоња“. А, заправо, у ботаници су фење, бођоши, гелегоње познате под латинским именом celtis occidentalis, а наше „званично“ име дрвета је амерички или евроазијски копривић.

Хоће ли фење у Тителу постати заштићено природно добро, питање је сад ил’ никад! 

(Наставиће се) 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *