Записи

ТРГОВИНА У ТИТЕЛУ ТОКОМ ВРЕМЕНА (1. наставак)

 

Шта је трговина?

Према „Просветиној“  Малој енциклопедији трговина је привредна делатност чији је предмет куповина и продаја робе. У основи, улога трговине је крајња продаја роба потрошачу. Потрошач робу купује за личну употребу или као средство за поновну производњу. Задатак трговине је, дакле, да својим посредовањем у промету организује размену између производње и потрошње. У најширем смислу, трговина је пут и начин којим се размењују робе и услуге. У ужем смислу под трговином се подразумева комерцијална понуда робе и услуга у замену за новац или другу робу. Права трговина постоји само у случају када између произвођача и потрошача посредује трећа особа, а то је трговац. Међутим, трговина јесте посебна привредна делатност, ограничена на набавку, транспорт и продају добара, капитала или знања, али није и једини носилац робног промета. Разменом робе и услуга баве се и сами произвођачи, а донекле и потрошачи (потрошачке задруге).  Пример да су произвођачи (робе и услуга) и трговци својим производима најочитије се манифестује код занатске делатности.

Назив трговина, највероватније, потиче од словенске речи трг. Трг је слободан простор у насељу, обично на раскршћу улица, али и место где се продаје и купује. Tрговина, у данашњем значењу те речи,  је куповина и продаја робе. Неки верују да би назив трговина могао да потиче од грчке речи тргос, што би у преводу на српски значило превара. Бићу слободан да, с обзиром на ћифтинску филозофију трговаца, устврдим врло вероватним како трговина порекло свог назива, заправо,  дугује грчкој речи тргос.

 Трговина као делатност настаје на једном степену развитка производње и потрошње. Гледано из угла историјских наука постоје докази да се трговало још у каменом добу, разменом вулканског стакла и кремена. Трговало се у старом Египту, Месопотамији, чувени поморски трговци били су Феничани, па Грци и Римљани. У средњем веку јеврејски трговци трговали су између хришћанске Европе и муслиманског Блиског истока. Географска открића отварају нове трговачке путеве. Трговином у касном средњем веку доминирају Португалија, Холандија, па Британија. Тргује се и данас, што би рек’о народ, свим и свачим.

Панонска црница у Шајкашкој, а можда и преостали староседеоци, приморала је Јазиге да се одрекну луталачког живота и упада на туђе територије. После једног рата са Римљанима и закљученог мира Јазиги су упутили молбу Марку Аурелију да им дозволи „посећивање римских тргова у одређене дане“, што је он и учинио.

У доба Византије Хуни су преко значајног прелаза на Дунаву код града Магрума обављали живу трговину са Царством. Метално посуђе, појасне гарнитуре, женски накит, новац, као и предмети византијског радионичког порекла Аварима су стизали трговином или у виду „златног данка“ од Византије.

Од краја 12. века ушће Тисе није било на граници, па је релативни мир подстицао привредне активности, нарочито трговину. Јачао је трговачки промет и робно-новчани односи су снажније продирали у економију. Трговачки путеви и места у међуречју и његовим путним правцима и раскрсницама уживали су делеко већи значај него раније. Поред веома важних пловних токова Дунава и Тисе, простор Шајкашке пресецају два копнена пута. Један је ишао од насеља на левој обали Дунава, насупрот Петроварадина, који су због свог трговачког карактера назвали Вашарошварад, до Титела. И други, од Титела до Чуруга и даље на север до Сегедина. Оба су пута имали своје наставке у Срему и Банату преко скела на Тиси и Дунаву. Уз онакав трговачки промет многа села су се у Шајкашкој развила у трговишта са привилегијама и периодичним сајмовима. Тител постаје већи и значајнији од осталих села, и помиње се крајем 15. века као civitas Tituliensis.

После два столећа релативне безбедности и процвата крајеви око ушћа Тисе постају угрожени. Како су се Турци приближавали Сави и Дунаву, Тител са околином постаје стратешки веома значајан. Средиште југоисточне Бачке, град Тител, Турци су освојили враћајући се са мохачког разбојишта 1526. године. Тител постаје седиште нахије у Сегединском санџаку. У Тителу, који је имао статус вароши, забележен је релативно мали број занатлија. Према првом турском попису из 1546, сем сељака и војника, у Тителу су забележени један златар, три рибара, један свињар, три терзије и један ћурчија, а 70-их година 16. века четири занатлије. У турско време значајно место у привреди Титела имала је трговина, имајући у виду да се Тител налази на важној речној раскрсници. Трговина је већином морала бити транзитна с обзиром на убирање прихода од превоза скелом. Врло исцрпне податке о уделу трговине у привреди Титела оставио је Евлија Челебија када је почетком 17. века походио Тител. У граду је затекао пространу чаршију и базар са 80 дућана. Чаршија је имала 300 складишта за со, која је воденим путем стизала из рудника соли у Ердељу, а Дунавом развожена и продавана у свим крајевима Османског царства. Чаршија је имала складишта и за остале производе. О значајном уделу трговине у привреди Титела говори и податак да је 1627. из Титела, Суботице и Сегедина за даљу продају отерано 12.000 грла стоке.

После протеривања Турака о насељима Шајкашке на почетку 18. века сведоче пописи из којих се може сагледати социјално-економско стање. Напредак је био очигледан, с обзиром да су граничари имали земље, обнављали су винограде, развијали сточарство. Ови пописи бележе приходе од продаје стоке. У Ковиљу, Каћу, Локу, Гардиновцима, Мошорину, Вилову и Тителу 1720. приходи од продаје стоке су били 840 форинти. Тител је имао три трговца воловима: каплар Гаврило Сремац, заставник Ивко Голин и капетан Стојан Бошњак. Трговало се и житарицама. Стојан Бошњак је 1716. повратио један од два аустријска трговачка брода са брашном које су Турци отели.

(наставак следи)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *