Записи

ТРГОВИНА У ТИТЕЛУ ТОКОМ ВРЕМЕНА (3. наставак)

Када је Војна граница изузета испод војне управе укинут је и Шајкашки батаљон (1872) и његова је територија прикључена бачко-бодрошкој жупанији. Тиме је прекинут устаљени начин живота Шајкаша. Шајкашки део Границе није могао да се уклопи у нове друштвено-економске односе који су владали у жупанији. Једноставна замена строге војне управе либералним грађанским системом, без прелазног периода, донела је невоље Шајкашима. Они су на својој кожи осетили последице  немилосрдне капиталистичке привреде која је разорно деловала на патријархалне односе у селу. Прелазак са натуралне на робно-новчану тржишну привреду убрзао је и почетак распада кућних задруга. У овим условима све гране сеоске привреде су назадовале у односу на време Војне границе. Да би се спречило економско пропадање сељака-граничара започело је оснивање земљорадничких задруга. До краја 1903. Шајкаши су основали 13 задруга. Међутим, много брже од земљорадничких задруга у шајкашким местима израстали су новчани заводи различитог карактера. У Шајкашкој је већ 1909. радила 21 таква установа, а Нови Сад, као снажно привредно средиште у исто време имао је свега 9 новчаних завода. У читавој Угарској 1911. било је 59 само српских кредитних установа, а оволики број банкарских установа у Шајкашкој представља својеврсни феномен. Већина завода била је у српским рукама, било је и заједничких мађарско-немачко-српских и неколико јеврејских. Супарништво српског финансијског капитала према мађарском, немачком и јеврејском трајало је до рата 1914. године. Финансијску кризу, која их је задесила 1907, преживели су неки заводи. После неколико година саниране су последице кризе и заустављено је пропадање Шајкашке пре избијања Првог светског рата.

Трговци и занатлије средином 19. века на подручју Војводине оснивају своје асоцијације, коморе, које су у почетку биле повезане са организацијама оновремене Угарске. Заједничкој Комори за трговину, индустрију и занатство са седиштем у Темишвару (основана 1850) припадали су Банат и Бачко-бодрошка жупанија и градови Нови Сад, Сомбор и Суботица. Тителски трговци и занатлије били су чланови Коморе преко Новог Сада, доцније новоосноване Трговачко-занатске коморе у Новом Саду.

Досељавањем немачких занатлија и трговаца између 80-их и 90-их година 19. века Тител постаје просперитетно место. Трговина је цветала, а немачки трговци постају градитељи цркава, болница, мостова, фабричких постројења, општинских зграда (већница), школа и млинова у округу. Посебно се истицала зграда трговине (Adam Schmidt, Titel, eine Kreisstadt).

До Првог светског рата и касније  неки од познатијих трговаца у Тителу били су Шмитмајер, Ноненмахер, Јанковић и Стефановић. Шмитмајерова трговина се налазила на месту где је данас тржни центар, изграђен у самом центру наспрам православног црквеног храма. У магацину Ноненмахера и синова (Ноненмахерова палата), поред хотела Анкер, данас су угоститељска радња „Барон“ и станови. Зграду у којој се налазила Стефановићева трговина данас је тешко тачно одредити, јер се у Тителу више рушило, него градило.

(следи 4. наставак)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *