Записи

ТРГОВИНА У ТИТЕЛУ ТОКОМ ВРЕМЕНА (5. наставак)

За време Другог светског рата целокупни привредни живот, па према томе и трговину, преузеле су окупационе власти.

После ослобођења у Другом рату нове, комунистичке власти имале су за циљ да на рушевинама старог капиталистичког поретка изграде ново, социјалистичко друштвено уређење. Већ прве године у слободи држава је општедржавним привредним планом одредила правац развитка народне привреде и појединих њених грана. Петогодишњи план је трговини одредио да побољша снабдевање становништва робом широке потрошње, а нарочито животним намирницама, одећом и обућом. Потребе и захтеве потрошача задовољавани су избором робе у државним и задружним радњама. Национализацијом нестале су приватне трговине и оснивана су државна и друштвена предузећа са називима у складу са новом идеологијом.

Пре него што је на тителском тржишту засијала Црвена звезда, воће и поврће, крупну и ситну стоку, сирову кожу, вуну, млеко, млечне производе, огревно дрво, угаљ, грађевински материјал, колонијалну робу, живину, јаја, индустријско биље, алкохолна и безалкохолна пића, течно гориво и мазиво разних врста продавало је у Тителу и околини Задружно трговачко предузеће на велико и мало Тиса.

Осим што је увелико задовољавало тржиште потрепштинама домаћег и страног порекла, истовремено је откупљивало робу од произвођача и извозило их преко извозних предузећа Биље, Србокооп, Кооператива и других. Ово предузеће трговало је на велико и мало и 1954. је било још у развоју, јер им је предстојало отварање локалних заступништава у местима погодним за пласман и набавку робе.

И у новонасталим околностима у привреди, уз трговину се реорганизују и занатске радње. Према једном пронађеном регистру занатских радњи од 1946. и касније у тителском срезу (Будисава, Гардиновци, Горњи и Доњи Ковиљ, Вилово, Лок, Мошорин, Тител и Шајкаш) пререгистровано је  679 занатских радњи.

Овде, само као илустрација и поређење са временом данашњим, податак да производи и услуге занатских радњи губе трку са индустријском робом, што је допринело да тителска општина има само око 180 занатских радњи, углавном услужних делатности, на 16 хиљада становника.

У вези са унапређењем привредног система новим прописима је уређено слободно унутрашње тржиште и његов поступни социјалистички преображај. По Уредби о трговинској делатности и трговинским предузећима и радњама трговином су могла да се баве трговинска предузећа, трговинске радње са редовним обрачуном и радње са паушалним обрачуном.

После укидања обавезног откупа и рационисаног снабдевања и завођења новог привредног система велика предузећа која су имала монополистички положај раздвојена су у више самосталних привредних организација.  У складу са тим у Тителу је реорганизовано Задружно трговинско предузеће и организовано на новим основама Трговинско предузеће Црвена звезда. У њему су обједињени трговина и угоститељство. Црвена звезда 1974. постаје Основна организација удруженог рада (ООУР) у систему Сложене организације удруженог рада (СОУР) ПИК „Тител“.

Осамдесетих година прошлога века ово предузеће располагало је са 35 специјализованих и продавница мешовите робе, те девет угоститељских објеката у свих шест општинских насеља. Од већих објеката ове организације треба истаћи Робну кућу „Тител“, хотел „Анкер“ и комплекс ресторана „Војводина“.

Најзад, почетком 90-их година 20. века у складу са новонасталим приликама у привредном и друштвеном систему у земљи Црвена звезда се издваја у самостално трговинско предузеће, потом се припаја систему новосадске  Центрославије. Неуспешан брак завршава се разводом после годину дана, а за чланове ове неуспеле брачне заједнице настаје „ход по мукама“. Црвена звезда пропада, а објекти се распродају. Највећи део купила је приватна фирма Трле НБ из Ђурђева, па преузела, такође приватна фирма ПерСу са седиштем у Житишту. Почетком друге деценије 21. века Црвена звезда се и формално угасила.

Свих ових година отваране су у приватном власништву и трговинске радње са паушалним обрачуном, које су биле врло слаба конкуренција друштвеним и(ли) државним предузећима, али су додатно побољшавале снабдевање становништва.

У новије време, односно са нестанком друштвеног и привредног социјалистичког система и у времену „транзиције“, шта год она значила, друштвена трговинска предузећа великом брзином добијају новог „титулара“, у приватном власништву. Истовремено ничу бројне мале приватне трговинске радње, популарне СТР, са називима, који најчешће обичном човеку ништа не значе или по именима деце, најчешће женске, а региструју се и радње са називима на енглеском језику, врло често лошем, као што су Titel-comerc, Banex, М-market, Magic  и сл.

 Према једном извору, до  2012.  на територији општине Тител пословало је или још послује око 170 трговинских радњи најразличитијих облика организовања, од самосталних трговинских радњи (СТР) до друштава са ограниченом одговорношћу (ДОО). Тачан број је немогуће утврдити, јер су  многе од ових трговинских радњи заувек затворене, неке су затворене и уместо њих отваране нове под другим именом.

              Према организационом облику постоје: Самосталне трговинске радње (СТР), самосталне занатско-трговинске радње (СЗТР), самосталне трговинске радње са комисионом, самосталне трговинско-угоститељске радње (СТУР), самосталне занатско-трговинско-угоститељске радње (СЗТУР), самосталне трговинско-комисионе занатске радње (СТКЗР), самосталне ауто-трговинско-комисионе радње (САТКР), самосталне занатско-трговинске радње (СЗТР) са комисионом, самосталне занатско-издавачко-штампарске-трговинске радње, кинески бутици, друштво са ограниченом одговорношћу (ДОО) у области производње, транспорта, трговине и услуга.

На подручју тителске општине своје продавнице имају фирме са седиштима ван Титела. То су продавнице ДОО ПерСу из Житишта и зрењанински Гомекс. Продавницу Бачванка отворила је фирма Тител-Агро ДОО из система Рес-трејд, која је у међувремену угашена. Однедавно своје продавнице у Тителу и Шајкашу има трговински ланац Идеа.

За веће и озбиљније куповине Титељани данас одлазе аутомобилима у градове где постоје велики трговински центри који на једном месту нуде разноврсну робу, од животних намирница до техничке робе, по нижим ценама и под повољнијим условима плаћања „на одложено“ платним картицама или на други начин.

Овај рад је написан са намером да на једном месту остави запис о једној значајној привредној делатности у Тителу кроз време. Да покаже како је Тител друкчији од других. Без амбиција да буде некаква мала историја трговине у Тителу.

 

Литература:

  1. Шајкашка, Историја I и II, група аутора, Нови Сад, 1975.
  2. Тителски летопис за 2002, Тител, 2001.
  3. Гласник Савеза слободних градова и општина Србије, бр. 18, Београд, 1998.
  4. Историја Матице српске, I део, Сима Милитар, Нови Сад,
  5. Историја српскога народа, Станоје Станојевић (фототипско изд. из 1926.), Младеновац, 2006.
  6. Енциклопедија Новог Сада, књ. 28, Нови Сад, 2007.
  7. Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1978.
  8. Трговина у Србији 1804-1957, Милен М. Николић, Крагујевац, 2008.
  9. Трговина и унутрашња трговинска политика, др Мијо Мирковић, Геца Кон, Београд, 1931.
  10. Привредни развој општине Тител ’80, Наша штампа, Београд, 1980.
  11. Први Титељани чланови Матице српске , поводом 185-годишњице Матице српске (рукопис), Лаза Чурчић, 2011.
  12. Titel eine Kreisstadt zwischen Donau und Theiss, Adam Schmidt (локална монографија дела заједнице немачког становништва, самиздат негде у Немачкој)

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *