Записи

ТРГОВИНА У ТИТЕЛУ ТОКОМ ВРЕМЕНА (увод)

(Необјављени рукопис из 2012.)

Пре 115 година основана је Новосадска трговачка омладина (1902-2017). Лепе године за једну организацију младих у Новом Саду. Године су тек повод. И, разлог да се која реч проговори не само о јубилеју, већ и о недовољно познатим страницама привредне историје Шајкашке, пре свега, Титела. А разлог више су и млади Титељани, ђаци новосадске трговачке академије, потоњи припадници комунистичког покрета Ђорђе Бешлин и Сава Вла, који су сасвим сигурно учествовали и доприносили успесима Новосадске трговачке омладине. Али и због тога што је и сам Тител у административно-организационом смислу припадао трговачко-занатској комори у Новом Саду.

Тител није обично место, каква су друга! А тек Шајкашка?! Та у прошлости географски, административно, политички, привредно и војно посебна територија у Војној граници, потом у ширем оквиру Бачке, односно ововремене Војводине. Данас је то целина још само у области духовног живота. Шајкашка је смештена у троуглу оивиченом Дунавом, Тисом, Великим каналом и тзв. Римским шанчевима. Дугу историју Титела и Шајкашке прекрили су време, земља и воде и стога ће заувек остати недовољно позната. Своју посебност Шајкашка, и Тител у њој,  имали су нарочито у 18. и 19. веку, за време Шајкашког батаљона, у коме је Тител био „стони град“. Друштвено-економски процеси у Шајкашкој у оно време, нарочито са становишта породичних задруга, основне ћелије друштва у Шајкашком батаљону, и класно-социјалног раслојавања, сматрају се јединственим како у оновременој Војној граници, тако и у целој  Војводини.

Елем, није могуће разумети шта је то Шајкашка а не споменути оно шта се дешавало у међуречју Дунава и Тисе током времена. О протоисторијским сликама живота, сведоче остаци грнчарије, алатке, оружје, украсни предмети и остали археолошки материјал. Постојање археолошких налазишта бројних култура указује на то да су људска насеља овде постојала врло рано. Ако су игде у јужној Бачкој постојали идеални географски и стратешки услови за оснивање насеља, онда је то неспорно на месту данашњег Титела. На падинама лесног Тителског брега, усред плавног земљишта, он је људима одвајкада обезбеђивао сигурност. Непосредно уз десну обалу Тисе, наспрам утока Бегеја у ову велику реку и близу њеног ушћа у још већу, Дунав, учинили су Тител од давнина саобраћајним и трговачким раскршћем. Тителски брег је од памтивека био погодан за бављење земљорадном. Остале привредне гране су се развијале у њеној сенци, или бар упоредо с њом.

Историји је познато да су на тлу данашњег Титела и Шајкашке римске легије затекле слободна келтско-дачка племена. Увек су за победничким римским легијама, па и овуда, ишли римски трговци, који су економски освајали заузете земље, а трговина струјала друмовима кроз све провинције и, како се говорило, „спајала Британију и Месопотамију“.  Почетком хришћанске ере на прилазима овом простору појављују се коњаници са стадима стоке и чергама – сарматско племе Јазиги. Потом су се у Шајкашкој и Тителу током Сеобе народа смењивала турско-монголска племена Хуни, Авари, Протобугари, па германска и, најзад, новосарматска племена Готи, Гепиди и Алани. Мађари су већ у 10. веку владали ушћем Тисе у Дунав. У 12. веку арабљански путописац Идриси бележи да је Тител „место које цвета“. Није нам познато јесу ли Татари, пролазећи у 13. веку овим крајем, прекинули процват места, али се зна да у 14. веку  Тител добија прве становнике Србе. Пред најездом Османлија Мађари 1526. напуштају Тител до једнога. Први турски попис бележи 87 кућа у Тителу, по једну мађарску (Имре Мађар) и влашку, а све остале су биле српске. Као што су Мађари 1526. напустили  Тител, тако су га и Турци напустили 1698. године.

Становници Титела до укидања Батаљона 1872. били су претежно Срби. Немци су се досељавали крајем 19. века. Јевреји су почели да се насељавају тек после 1868. када  је укинута забрана њиховог усељавања у Војну границу. У Тителу је увек било, данас Рома, оновремених Цигана. Мађари су се до развојачења насељавали у мањем броју и веома су се брзо навикавали на Србе. И тако све до половине 20. века када је суживот пореметио Други светски рат. Јевреји су нестали из Титела, а највећи део Немаца је отишао 1944. године.

(Наставак следи)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *