Укосо

ВОЉА

Вољом народа! У првој години друге деценије постојања заједничке нам државе, виолентни краљ Александар Први подарио је својом вољом, октроисао је дакле, зарад народног и државног јединства, ново име држави Срба, Хрвата и Словенаца – Краљевина Југославија. Две године после те 1931. „заточник народног јединства и државне целине“ октроисао је  устав и изборни закон.

Један за све!

Дуго су комунисти на власти тврдили и писали како је то учинио због њих. Тачно је само да је краљ властољубив и самовољан. Још као регент монтирао је „Солунски процес“ и потаманио Аписа са завереницима из „Црне руке“, који су његовог оца Петра Првог довели 1903. на српски престо. Прави противник краљев била је демократија и моћни Никола Пашић са радикалима. Битку против њих и демократских странака, започету у време борби за ослобођење земље, добио је краљ 1931. године. Корошецови, пак, „клерикалци“ и Радићева Хрватска сељачка странка наставили су рад. Данас његов унук, престолонаследник Александар Други могућност доласка на престо условљава „оном великом“ Југославијом. Ивер не пада далекоо од кладе. Вољом гена.

Да императори поштују народну вољу не би Герман Анђелић, велики добротвор народне просвете имао тешких тренутака у животу. Њега је цар аустријски и „вољом божјом“ краљ угарски 1881. поставио за пратријарха српског противно вољи већине Српског народног сабора.

О патријарху Герману (Анђелићу) као личности нигде нема ружних речи, нити је он ишта ружно учинио. Али, исто тако није било броја Заставе и Стармалог у којима Милетић и Змај нису писали против патријарха. Једноставно, чим устану, пре јутарње кафе напишу текст против њега и пођу на посао. Из дана у дан. Само због цареве самовоље. А умирући, патријарх је оставио у аманетсвоме брату Стевану да сазида зграду гимназије и богословију у Сремским Карловцима. Аманет је извршен, а зграде, задужбине браће Германа и Стевана Анђелића, и данас служе на добробит српској младежи и просвети. Вољом октроисаног патријарха.

На обновљено српско војничко гробље у Битољу поводом 80. годишњице пробоја Солунског фронта представници српске владе положили су венце. За Србију! Црвено-плаво-бело, српско зацело, нико одавде није видео. Вољом ил’ невољом?

Када се недавно љуљао мионички крај, из Београда је у завичај војводе Живојина Мишића кренуо конвој помоћи. На челу, телевизија је забележила Србији и свету, иде возило београдске регистрације са бело-плаво-црвеним, руски зацело, стегом. Чијом вољом?

Октроисати је реч која се из латинског преко француског одомаћаила у нашем језику. Милан Вујаклија у свом Лексикону каже да октроисати устав, на пример, значи силом владалачке власти и ауторитета наметнути устав, без претходне сагласности и одобрења народног представништва. 

Одомаћило се октроисање у нас!

Зграда гимназије октроисаног патријарха и октроисано име државе још трају. И… Шта још? Вољом…

(Укосо, Тител Данас, бр. 010-011, 8. новембар 1998.)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *