Перорез

ЗОЉИЦЕ (афоризми за децу)

  • Звонко је прва виолина у нашем тиму, а Богдан прва труба.
  • Урош не може да сакрије колико је до ушију заљубљен у Јовану. Уши му се виде „из авиона“.
  • Кад Соња један дан не дође у школу, Влада три дана среће нема.
  • Мој најдобар друг Аце оће да буде Кинез. За почетак се вика Мао Це Аце.
  • После часова кинеског језика син наше комшинице Анђе хвали се да је научио да се предстаља: Ја Син Анђин.
  • Тетка ме подсећа на зидни сат. Прича к’о навијена.
  • Мала Милица постала је велика причалица. Занима ме шта ће се десити када Милица порасте.
  • Деда каже: баба успорено хода, али јој језик ради двеста на сат.
  • Марија не затвара уста. Меље као воденични камен.
  • У дисциплини брзог оговарања Весна је постала светски првак.
  • Поред тога што је момак паметан, језик му је бржи од памети.
  • Јована, Теодора и Мирјана су три зољице које чине „Бермудски троугао“. Не бих волео да сам у његовом средишту.
  • Настава у природи је Богом дана за стицање првих љубавних знања.
  • Камере у нашој школи укључене су 24 часа. тако дежурно лице прати ријалити програм уживо, а директор на одложено.
  • Због слабих оцена у школи, код куће трпим вербално и физичко насиље. Зато је школа моја сигурна кућа.
  • Деду је спопала алцхајмерова болест. Не сећа се од када.
  • Кад тата оде у кинески ресторан брзе хране задржи се као да је био на кинези терапији.
  • Чика мисли да је центар центар свет. Кад изађе из кафане свет му се окреће.
  • Дао бих све за Мару, али она ништа не мари.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.